Traženje stana u Kijevu

Prošlo je pola godine od mog dolaska u Kijev. Normalno sam se kretao gradom, centar mi je bio dobro poznat. Dalje od centra neke delove grada sam znao, neke nisam. Stanovao sam nedaleko od centra, ofis mi je bio blizu stana. Pošto je trebalo putovati samo jednu stanicu, obično sam išao peške. Voleo sam da prošetam i te šetnje su mi prijale. Iako se obim posla smanjivao, trebalo je da nam iz Beograda doputuje novi inženjer, koji je uradio projekat grejanja i ventilacije za objekat koji smo gradili. On je za izvođenje tih poslova trebalo da bude autorski nadzor. Trebalo je da doputuje sa suprugom i dvoje male dece.

Iz našeg predstavništva u Beogradu mene su nazvali i saopštili mi da za njega nađem adekvatan stan. Nisam se bavio tim poslom i to sam im odgovorio. U firmi je bio čovek zadužen za to.

Oni su insistirali da ja preuzmem tu obavezu, jer je inženjer koji dolazi jako bitan. Tražili su da proverim kakav je stan našao radnik čija je to obaveza. Nisam mogao da odbijem to zaduženje. Kad sam to saopštio kolegi koji se bavi tim poslom, on je prvo odbio da sam traži. Tvrdio je da za time nema potrebe. Smatrao je da, ako ja odlučujem da li je stan adekvatan ili ne, treba sam da ga tražim. Ispisao je brojeve telefona dve agencije za nekretnine i spustio papir na moj sto. Rekao da ne može tako da se ponaša i da krene da traži stan. Rekao sam da to nije moja odluka i da mora hitno naći stan. On je mislio da zbog smanjenja obima posla njegove obaveze žele da prebace na mene i da se njemu zahvale na saradnji.

Namerno je našao dva loša stana i odveo me da ih vidim. Želeo je da što više oduži to traženje da bi pokazao da je on još potreban. Naravno nisam iznajmio nijedan od tih stanova, ali se dalje traženje odužilo. Iz Beograda su me nekoliko puta zvali, počeo je da me zove i inženjer koji je trebalo da dođe. Obećavao sam da će sve biti u redu, smirivao sam tenziju, ali i njegovo nestrpljenje je bilo razumljivo. Dva dana pre njegovog dolaska kolega mi je rekao da je našao stan koji će mi se sigurno svideti. Ja sam nazvao ofis u Beogradu i rekao da sam našao stan. Znao sam da je to nezahvalno, ali bio sam ubeđen da je sve u redu. Želeo sam da izbegnem pritisak koji je na mene vršio inženjer kome je stan bio namenjen.

Nažalost, ispostavilo se da me je kolega namerno slagao. Traženje stana iskomplikovao je više nego što je hteo. Žalio sam se direktoru predstavništva. On je inače bio nezadovoljan traženjem stanova i pozvao nas je na razgovor. Prilikom razgovora ispostavilo se da mi nije dao brojeve telefona svih agenata preko kojih je tražio stanove. Na pitanje zašto, odgovarao je da je dao brojeve onih koji su jeftiniji. Brojeve skupljih nije dao jer njih zove samo kad nema izlaza.

Za stan koji je rekao da je našao, tvrdio je da nije slagao on mene, već agent njega. Direktor je rekao da mi da sve brojeve i da obojica tražimo stan. Rekao mu je da će biti kažnjen ukoliko ne nađemo stan. On je znao da bi kazna bila novčana, ali to je smatrao boljim rešenjem nego da ostane bez posla. Produžio je opstrukciju.

Projektant koga smo čekali pozvao me je i molio je da mu pošaljem slike stana. Izvinjavao se i objašnjavao mi da dolazi sa malom decom. Tvrdio je da njegova supruga neće da krene na put dok ne vidi gde treba da stanuje. Znao sam da se sve više upetljavam, ali sam obećao da ću do kraja dana poslati slike. Nazvao me je agent koji se zvao Rinat i ponudio mi je stan koji nije bio daleko od ofisa. Opis stana je odgovarao, a cena je bila realna.

Rinat je došao kod mene u ofis i onda smo zajedno krenuli da vidimo stan. Idući prema stanu, objašnjavao mi je da je tatarske nacionalnosti i da su njegovi preci vekovima unazad živeli na Krimu. Mnogo je voleo pecanje i predlagao mi je da i ja sa njim i njegovim društvom jednog vikenda krenem na Dnjepar. Ja sam njemu pričao o Srbiji i Beogradu. Bio je mlad vaspitan momak. Široka ramena asocirali su na veliku aktivnost u teretani. Gazda stana čekao nas je ispred zgrade. Čim nas je video, pitao je ko treba da stanuje u stanu.

Bio je prepotentan, namršten, govorio je suviše glasno. Rinat mu je objasnio ko će stanovati, a on je odgovorio da je za porodicu cena duplo veća. Bilo je vidno da je pod dejstvom alkohola. Rinat mu je odgovorio da je prilikom telefonskog razgovora naglasio da će stanovati porodica. On je to negirao i prosto nas je ignorisao. Obojica smo nepotrebno izgubili vreme i ljut zbog toga Rinat mu je rekao: „Odosmo, ti si pijan.”

On krenuo da viče: „Ja nisam pijan, pijan si ti.” Rinat je došao do njega i, unevši mu se u lice, tiho je rekao: „Ja sam musliman, ne pijem.”

On je iz džepa izvadio mobilni telefon i krenuo da traži neki broj. Zamahnuvši rukom, Rinat mu je rekao da mobilni vrati u džep. Pošto je vratio telefon u džep krenuo je da uđe u zgradu. Rinat je, zastavši ispred njega, oštro zapretio: „Potrudi se da te ne sretnem na ulici.” On je ušao u zgradu, a mi smo krenuli. Posle desetak sekundi začuo se pucanj. Noge su mi odsekle od straha, i ja i Rinat smo se okrenuli nazad. Taj čovek je utrčao u zgradu. Oko nas je bilo malo dima. Bilo je jasno da je za nama bacio petardu. Rinat mi se izvinjavao, objašnjavao je da je bio isprovociran.

Ja sam samo želeo da pobegnem što dalje od te zgrade. Traženje stana u tom momentu sam potpuno zaboravio.

Vratio sam se u ofis i nisam znao šta da radim. Inženjer je sutradan trebalo da krene iz Beograda i trebalo je do kraja dana da mu pošaljem slike stana. Zazvonio mi je telefon, Rinat mi je izdiktirao broj jedne njegove koleginice i rekao mi da se sa njom dogovorim da vidim stan.

Posle tog incidenta bio sam uplašen, bojao sam se i Rinata i mogućih komplikacija sa gazdama stana. Molio sam jednog vozača da on krene sa mnom. Otišao sam, više misleći o mogućim problemima nego traženju stana. Stan je bio po mom ukusu. Ja sam tražio dvosoban, a u ovom slučaju on je bio dvoiposoban. Cena je bila pristojna. Rekao sam da hoću da iznajmim stan. Agent je pozvala Rinata i rekla mu da će da sastavi ugovor.

Rinat je tražio da govori sa mnom. Rekao mi je da samo gazdi stana platim prvu stanarinu, a da će on sutra doći u ofis po novac za agentske usluge. Ona se složila sa tim. To mi je bilo veliko olakšanje.

Moj vozač je slušao razgovor i želeći da me ohrabri, samo mi je namignuo. Uverio sam se da nije prevara. Poslao sam fotografije. Sutradan je Rinat preuzeo novac, ponovo se izvinjavao zbog incidenta. Kasnije smo još nekoliko puta iznajmljivali stan preko njega, uvek je bio tačan, odgovoran, nikad nas nije slagao. Inženjer i njegova supruga su bili delimično zadovoljni stanom. Prvo su tvrdili da u stanu ima malo posuđa, ja sam im objašnjavao da sam i sam morao da kupim deo posuđa i da je to normalno. Onda im nije odgovaralo što je u stanu samo jedan televizor. Njoj je bio potreban televizor i u kuhinji. Nazvao sam gazdu stana i zamolio ga da doveze u stan još jedan televizor. Na moju sreću, on je to prihvatio.