Тражење стана у Кијеву

Прошло је пола године од мог доласка у Кијев. Нормално сам се кретао градом, центар ми је био добро познат. Даље од центра неке делове града сам знао, неке нисам. Становао сам недалеко од центра, офис ми је био близу стана. Пошто је требало путовати само једну станицу, обично сам ишао пешке. Волео сам да прошетам и те шетње су ми пријале. Иако се обим посла смањивао, требало је да нам из Београда допутује нови инжењер, који је урадио пројекат грејања и вентилације за објекат који смо градили. Он је за извођење тих послова требало да буде ауторски надзор. Требало је да допутује са супругом и двоје мале деце.

Из нашег представништва у Београду мене су назвали и саопштили ми да за њега нађем адекватан стан. Нисам се бавио тим послом и то сам им одговорио. У фирми је био човек задужен за то.

Они су инсистирали да ја преузмем ту обавезу, јер је инжењер који долази јако битан. Тражили су да проверим какав је стан нашао радник чија је то обавеза. Нисам могао да одбијем то задужење. Кад сам то саопштио колеги који се бави тим послом, он је прво одбио да сам тражи. Тврдио је да за тиме нема потребе. Сматрао је да, ако ја одлучујем да ли је стан адекватан или не, треба сам да га тражим. Исписао је бројеве телефона две агенције за некретнине и спустио папир на мој сто. Рекао да не може тако да се понаша и да крене да тражи стан. Рекао сам да то није моја одлука и да мора хитно наћи стан. Он је мислио да због смањења обима посла његове обавезе желе да пребаце на мене и да се њему захвале на сарадњи.

Намерно је нашао два лоша стана и одвео ме да их видим. Желео је да што више одужи то тражење да би показао да је он још потребан. Наравно нисам изнајмио ниједан од тих станова, али се даље тражење одужило. Из Београда су ме неколико пута звали, почео је да ме зове и инжењер који је требало да дође. Обећавао сам да ће све бити у реду, смиривао сам тензију, али и његово нестрпљење је било разумљиво. Два дана пре његовог доласка колега ми је рекао да је нашао стан који ће ми се сигурно свидети. Ја сам назвао офис у Београду и рекао да сам нашао стан. Знао сам да је то незахвално, али био сам убеђен да је све у реду. Желео сам да избегнем притисак који је на мене вршио инжењер коме је стан био намењен.

Нажалост, испоставило се да ме је колега намерно слагао. Тражење стана искомпликовао је више него што је хтео. Жалио сам се директору представништва. Он је иначе био незадовољан тражењем станова и позвао нас је на разговор. Приликом разговора испоставило се да ми није дао бројеве телефона свих агената преко којих је тражио станове. На питање зашто, одговарао је да је дао бројеве оних који су јефтинији. Бројеве скупљих није дао јер њих зове само кад нема излаза.

За стан који је рекао да је нашао, тврдио је да није слагао он мене, већ агент њега. Директор је рекао да ми да све бројеве и да обојица тражимо стан. Рекао му је да ће бити кажњен уколико не нађемо стан. Он је знао да би казна била новчана, али то је смaтрао бољим решењем него да остане без посла. Продужио је опструкцију.

Пројектант кога смо чекали позвао ме је и молио је да му пошаљем слике стана. Извињавао се и објашњавао ми да долази са малом децом. Тврдио је да његова супруга неће да крене на пут док не види где треба да станује. Знао сам да се све више упетљавам, али сам обећао да ћу до краја дана послати слике. Назвао ме је агент који се звао Ринат и понудио ми је стан који није био далеко од офиса. Опис стана је одговарао, а цена је била реална.

Ринат је дошао код мене у офис и онда смо заједно кренули да видимо стан. Идући према стану, објашњавао ми је да је татарске националности и да су његови преци вековима уназад живели на Криму. Много је волео пецање и предлагао ми је да и ја са њим и његовим друштвом једног викенда кренем на Дњепар. Ја сам њему причао о Србији и Београду. Био је млад васпитан момак. Широка рамена асоцирали су на велику активност у теретани. Газда стана чекао нас је испред зграде. Чим нас је видео, питао је ко треба да станује у стану.

Био је препотентан, намрштен, говорио је сувише гласно. Ринат му је објаснио ко ће становати, а он је одговорио да је за породицу цена дупло већа. Било је видно да је под дејством алкохола. Ринат му је одговорио да је приликом телефонског разговора нагласио да ће становати породица. Он је то негирао и просто нас је игнорисао. Обојица смо непотребно изгубили време и љут због тога Ринат му је рекао: „Одосмо, ти си пијан.”

Он кренуо да виче: „Ја нисам пијан, пијан си ти.” Ринат је дошао до њега и, уневши му се у лице, тихо је рекао: „Ја сам муслиман, не пијем.”

Он је из џепа извадио мобилни телефон и кренуо да тражи неки број. Замахнувши руком, Ринат му је рекао да мобилни врати у џеп. Пошто је вратио телефон у џеп кренуо је да уђе у зграду. Ринат је, заставши испред њега, оштро запретио: „Потруди се да те не сретнем на улици.” Он је ушао у зграду, а ми смо кренули. После десетак секунди зачуо се пуцањ. Ноге су ми одсекле од страха, и ја и Ринат смо се окренули назад. Тај човек је утрчао у зграду. Око нас је било мало дима. Било је јасно да је за нама бацио петарду. Ринат ми се извињавао, објашњавао је да је био испровоциран.

Ја сам само желео да побегнем што даље од те зграде. Тражење стана у том моменту сам потпуно заборавио.

Вратио сам се у офис и нисам знао шта да радим. Инжењер је сутрадан требало да крене из Београда и требало је до краја дана да му пошаљем слике стана. Зазвонио ми је телефон, Ринат ми је издиктирао број једне његове колегинице и рекао ми да се са њом договорим да видим стан.

После тог инцидента био сам уплашен, бојао сам се и Рината и могућих компликација са газдама стана. Молио сам једног возача да он крене са мном. Отишао сам, више мислећи о могућим проблемима него тражењу стана. Стан је био по мом укусу. Ја сам тражио двособан, а у овом случају он је био двоипособан. Цена је била пристојна. Рекао сам да хоћу да изнајмим стан. Агент је позвала Рината и рекла му да ће да састави уговор.

Ринат је тражио да говори са мном. Рекао ми је да само газди стана платим прву станарину, а да ће он сутра доћи у офис по новац за агентске услуге. Она се сложила са тим. То ми је било велико олакшање.

Мој возач је слушао разговор и желећи да ме охрабри, само ми је намигнуо. Уверио сам се да није превара. Послао сам фотографије. Сутрадан је Ринат преузео новац, поново се извињавао због инцидента. Касније смо још неколико пута изнајмљивали стан преко њега, увек је био тачан, одговоран, никад нас није слагао. Инжењер и његова супруга су били делимично задовољни станом. Прво су тврдили да у стану има мало посуђа, ја сам им објашњавао да сам и сам морао да купим део посуђа и да је то нормално. Онда им није одговарало што је у стану само један телевизор. Њој је био потребан телевизор и у кухињи. Назвао сам газду стана и замолио га да довезе у стан још један телевизор. На моју срећу, он је то прихватио.