Kup.	Prod.	Sred.
117.02	117.73	117.38
100.74	101.35	101.05
127.63	128.4	128.01

Svet

22.04.2019 u 22:55

Povratak Staljina

„Hitlera nije bilo moguće zaustaviti mirnim protestima, Staljina nije bilo moguće obuzdati samo rečima”, izjavio je pre desetak dana generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg u uzaludnom pokušaju da članice zapadnog vojnog saveza ubedi u neophodnost većih izdataka za projekte zajedničke bezbednosti. Neodmerena izjava uzburkala je javnost kako u Rusiji tako i u Stoltenbergovoj domovini Norveškoj, koja je upravo zahvaljujući sovjetskim jedinicama oktobra 1944. izbavljena iz kandži nemačkih nacista. Gensek alijanse je možda spontano reagovao na podatak koji su ovih dana izneli istraživači javnog mnjenja, a prema kojima je pozitivni rejting Josifa Visarionoviča Džugašvilija u Rusiji u stalnom porastu. Već je prešao granicu od 50 odsto, i to ne samo među onima koji podržavaju Komunističku

Svet

15.04.2019 u 19:00

Biznis otključava vrata između Skandinavije i Rusije

„Odnosi Švedske sa Rusijom trebalo bi da budu na što višem nivou”, izjavio je prošle nedelje Stefan Leven, predsednik vlade u Stokholmu, sumirajući pred novinarima svoje učešće na međunarodnom forumu „Arktik – teritorija dijaloga”, održanom prošle nedelje u Sankt Peterburgu, i potonjeg susreta sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom. U severnoj prestonici Rusije desio se ovih dana čitav niz međunarodno-političkih kontakata za koje mnogi smatraju da bi u konačnici mogli imati i istorijski karakter. Naime, lideri skandinavskih država rešili su da zanemare višegodišnji bojkot Moskve na koji su se odlučili nakon odluke Rusije da na crnomorskom poluostrvu Krimu

Svet

04.03.2019 u 23:00

Porošenko suočen s opozivom

Šefu ukrajinske države Petru Porošenku ne piše se dobro jedva mesec dana pred predsedničke izbore zakazane za 31. mart. Porošenkov politički ugled počeo je da se urušava praktično istog časa kada je pre pet godina stupio na sadašnju dužnost. Kumovale su tome mnoge afere, dramatičan pad životnog standarda običnih Ukrajinaca, rasulo u armiji… ali i povratak Krima pod državni suverenitet Rusije i pobuna u Donbasu. Uprkos svemu, predsednik je uspevao da se održi na svom mestu i da kako-tako upravlja uništenom zemljom, umnogome zahvaljujući i razjedinjenosti i bledilu opozicije, sumnjivoj podršci crkve, kao i onoj iz inostranstva. Na sve to navalila se korupcija, tipična za države u tranziciji. Po ukrajinskim medijima danas se više raspravlja o mogućem impičmentu Porošenka – opozivu s mesta

Svet

18.02.2019 u 23:30

Rusija protiv amerikanizacije

Sve priče da je svet spreman da prihvati univerzalnu demokratiju, da je društveni sistem kakav promoviše Amerika najbolji mogući, pa i prijemčiv za druge uključujući i Rusiju, pale su u vodu. Iluzije o blagodetima života na zapadnom kontinentu ostale su da žive još samo na filmskom platnu. Novost za Amerikance, pa i one iz zvaničnih struktura, jeste da su u Rusiji shvatili da „spasenje” kakvo im nude s druge strane Atlantika nije baš ono ka čemu bi trebalo stremiti. Po okončanju Hladnog rata, mnogi u Americi su verovali da je i pitanje Rusije, praktično, stavljeno ad akta. Prve godine po nestanku sovjetske države mnogima na Zapadu su ukazivale na to da se i Rusija prilagođava američkom viđenju sveta. U godinama po ponovnom osamostaljenju tako su, možda, mislili i sami Rusi. Ipak,

Svet

26.11.2018 u 20:30

Pet godina rasula u Ukrajini

Protekle nedelje navršilo se tačno pet godina od ukrajinske revolucije, poznatije kao – Evromajdan, u kojoj je sa vlasti zbačen šef države Viktor Janukovič. Nakon novih izbora, na njegovo mesto dolazi Petro Porošenko. Od tada, Ukrajina je u neprestanom haosu. Ponovo se budi i davno zaboravljeni nacizam. Pobunom u Donbasu i vraćanjem Krima pod jurisdikciju Rusije ugrožena je i teritorijalna celovitost zemlje. Nije tajna da su Evromajdan potpomogle SAD sa ciljem da se bivša sovjetska republika odvoji od Rusije. A sve je počelo odlukom vlade tadašnjeg premijera Nikolaja Azarova da se zaustave pripreme za potpisivanje saglasnosti o približavanju Ukrajine Evropskoj uniji. Mnogi u vladi su bili spremniji da se priklone tzv. carinskom savezu Rusije, Belorusije i Kazahstana. Uprkos sudskim

Svet

27.08.2018 u 10:00

Veliki test za ukrajinski suverenitet

Da li će američki predsednik Donalda Tramp, kako je nedavno sam natuknuo, prihvatiti ukidanje jurisdikcije Ukrajine nad crnomorskim poluostrvom Krimom, i njegovo stavljanje pod nadležnost Moskve? Da li je slično razmišljanje Trampovog savetnika za nacionalnu bezbednost Džona Boltona samo dodatna potvrda novog pristupa Vašingtona bivšoj sovjetskoj republici? Da li slična sudbina sleduje i pobunjenom Donbasu? I da li je konstatacija ukrajinskog internet portala „Glavred” da druga po veličini evropska država opasno klizi ka gubitku suvereniteta, zaista utemeljena na činjenicama? Kako trenutno izgleda, sve se kreće upravo u ovom pravcu.

Svet

13.08.2018 u 08:00

Tramp vraća uslugu Putinu

Da li je američki predsednik Donald Tramp rešio da se revanšira svom ruskom kolegi Vladimiru Putinu za „pomoć” koju mu je ovaj pružio uoči izbora u SAD 8. novembra 2016? Ako i jeste, to čini na izuzetno neuobičajen način – uvođenjem Rusiji novih žestokih ekonomskih sankcija. O čemu se, zapravo, radi? Kako je najavljeno u Vašingtonu, 22. avgusta bi na snagu trebalo da stupi novi krug sankcija protiv decenijskog ideološkog protivnika. I to najžešći do sada. Ukratko, već postojeće kazne zbog aneksije Krima i rata u Ukrajini, koje su u velikoj meri pogodile neke od najvećih ruskih kompanija kao i bogate pojedince, biće udvostručene.

Svet

30.07.2018 u 09:00

SAD ne daju referendum Donbasu

Referendum kojim bi, eventualno, bio regulisan status dveju pobunjenih ukrajinskih republika – Donjecka i Luganska – ne sme da se desi, kakav god njegov ishod bio. To sledi iz stava Kurta Vokera, specijalnog predstavnika američkog Stejt departmenta za rešavanje problema na jugoistoku bivše sovjetske republike. Vođeni onim što se 2014. dogodilo na Krimu (njegovo pripajanje Rusiji nakon pozitivnog izjašnjavanja tamošnjeg stanovništva), u Vašingtonu su svesni da bi sličan razvoj situacije u Donbasu predstavljao novi šamar globalnom ugledu najmoćnije zapadne sile, a na to ona, jednostavno, ne bi mogla da uzvrati. Da Rusija pre četiri godine nije preuzela kontrolu nad strateški ključnim crnomorskim poluostrvom, Ukrajina bi do danas bila na samom pragu Evropske unije, ali pre svega – NATO-a. U

Svet

04.02.2018 u 22:00

Niko nema koristi od ukrajinskog rata

Ukrajina se sprema za veliki rat. Tako je najavio predsednik Petro Porošenko, a njegovoj odluci su se još u oktobru prošle godine priklonili i deputati tamošnje Vrhovne rade (parlamenta). Boj bi trebalo da se vodi protiv Rusije, a sa ciljem povratka pobunjenih teritorija Donbasa i Krima pod jurisdikciju Kijeva. Ko će konkretno potegnuti oružje, i koje, i krenuti u susret protivniku odlučiće generali. Jer ovo neće biti puka antiteroristička akcija poput dosadašnjih, već ozbiljan poduhvat sa mogućim nesagledivim posledicama po sve sukobljene strane. Prema saopštenjima posmatrača OEBS-a na liniji fronta već se uveliko kopaju rovovi i skloništa, postavljaju

Svet

07.01.2018 u 22:00

Nova faza putinizma

Redovni predsednički izbori u Rusiji, najavljeni za mart, uveliko privlače pažnju međunarodne javnosti. Ali ne zbog uobičajene dileme: ko bi u narednom šestogodišnjem mandatu mogao da vodi najveću državu? Ostanak Vladimira Putina u Kremlju se ni u kojoj varijanti ne dovodi u pitanje. Ali zato malo ko veruje da će godine do marta 2024. i tadašnjih izbora proteći bez ozbiljnih promena. Uostalom, i sama Rusija je uzročnik mnogih aktuelnih dešavanja na globalnom planu, a to mora ili da se opravda, ili da se – plati. Putinizam (period kojim se označava vladavina sadašnjeg šefa države) prošao je kroz nekoliko razvojnih faza. Na samom startu (2000) trebalo je osloboditi se nasleđa Borisa Jeljcina i apatije u koju je pred kraj 20. veka zapala Rusija. To je bio glavni cilj prvog Putinovog predsedničkog

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: istočna strana