Subota, 20.06.2026. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Ćirilica
accessibility-tools
Politika logo
Digitalne čitulje Digitalne čitulje Digitalno izdanje Digitalno izdanje

Tag: jezik

Kultura
11.11.2015 u 08:15
O (ne)pismenosti srpske nacije
U dva-tri na­pi­sa ob­ja­vlje­na u ovoj ru­bri­ci iz pe­ra kom­pe­tent­nih po­zna­va­la­ca pro­ble­ma­ti­ke te­ma je pi­sme­nost, od­no­sno ne­pi­sme­nost kod nas. Auto­ri su skep­tič­ni u po­gle­du da­ljeg una­pre­đe­nja, pa čak i odr­ža­nja sa­da­šnjeg ni­voa pi­sme­no­sti srp­skog na­ro­da. Lju­di se iz­gle­da mi­re sa ne­pi­sme­no­šću, kao i uop­šte sa ne­kul­tu­rom kao du­hov­nim sta­njem kod nas. Na sva­kom ko­ra­ku čo­vek je su­o­čen sa pri­me­ri­ma ja­va­šlu­ka, ne­bri­ge, ne­ma­ra, te ba­ha­to­sti u po­na­ša­nju i dru­gih zna­ko­va men­tal­ne de­pre­si­je, aso­ci­jal­no­sti, mo­ral­nog im­be­ci­li­zma itd. Ni u je­zi­ku se ne oče­ku­je ni­šta bo­lji od­nos pre­ma re­du i ra­di­no­sti.   „Ne­pi­sme­nost i po­lu­pi­sme­nost” – upo­zo­ra­va prof. V. Br­bo­rić – „da­nas je vi­še ne­go oči­gled­na, ali je sve ma­nje onih ko­ji­ma to sme­ta.“ Na pr­vi po­gled čud­no je da na­rod sa naj­lak­šim pra­vo­pi­som na sve­tu ima te­ško­ća sa pi­sme­no­šću. Je­dan od za­klju­ča­ka bio bi – i je­ste u tek­sto­vi­ma o ko­ji­ma je reč – da je na­še škol­stvo ta­ko sla­bo i ne­u­re­đe­no da po­la­zni­ci ne do­bi­ja­ju ni­ka­kva kva­li­tet­na zna­nja, pa ni ona ko­ja se ti­ču ele­men­tar­ne pi­sme­no­sti. Br­bo­ri­će­va is­tra­ži­va­nja, na­ža­lost, ne­po­bit­no po­ka­zu­ju da škol­ski si­stem i ni­je da­le­ko od ovo­ga što us­tvr­di­smo. Uči­te­lji, pa čak i na­stav­ni­ci je­zi­ka, ni­su do­volj­no do­bro obra­zo­va­ni za du­žno­sti ko­je oba­vlja­ju. U si­tu­a­ci­ji ka­da se sa ku­plje­nom di­plo­mom i do­brim ve­za­ma si­gur­ni­je do­bi­ja me­sto u ško­li ne­go sa do­brim pre­po­ru­ka­ma pro­fe­so­ra sim­bo­li­zo­va­nim u oce­na­ma u in­dek­su – ni­ka­kav se bo­lji­tak ne mo­že oče­ki­va­ti ni u sko­roj bu­duć­no­sti.   „Ve­ći­na lju­di” – pi­še prof. R. Dra­gi­će­vić – „že­li da se iz­ra­ža­va u skla­du sa nor­mom ma­ter­njeg je­zi­ka, jer je ne­go­van je­zič­ki iz­raz od­u­vek bio ogle­da­lo obra­zo­va­no­sti i pre­sti­ža.“ I da­lje: „Lju­di se tru­de da una­pre­đu­ju svo­ju je­zič­ku kul­tu­ru i taj pro­ces se na­sta­vlja i na­kon za­vr­še­nog ško­lo­va­nja. Ni­ko od nas ni­je do­volj­no je­zič­ki obra­zo­van da ne bi mo­gao i da­lje ra­di­ti na una­pre­đi­va­nju svo­je je­zič­ke kul­tu­re, jer je sa­vr­šen je­zič­ki iz­raz ne­do­sti­žni ide­al.“ Sva­ka­ko, ško­la je sa­mo je­dan od ob­li­ka sti­ca­nja zna­nja i spo­sob­no­sti ljud­skih. Ni­su uza­lud sta­ri­ji gra­ma­ti­ča­ri pre­po­ru­či­va­li da se či­ta­ju do­bra knji­žev­na de­la, jer je u nji­ma, sem sli­ke ži­vo­ta, sa­dr­žan i naj­u­zor­ni­ji je­zik sva­kog na­ro­da. Onaj ko­ga pri­vla­či i uz­bu­đu­je knji­žev­nost, ne mo­že pro­ći ni mi­mo je­zi­ka ko­jim je ona pi­sa­na. Ta­ko se sti­če i (što bi re­kli sta­ri) „ugla­đa­va” i je­zik po­je­din­ca.  No va­lja se se­ti­ti da ni­su svi sklo­ni či­ta­nju i slu­ša­nju le­pe re­či, ni­ti ih za­ni­ma da se upo­zna­ju sa vi­šim ob­li­ci­ma bi­lo prak­tič­nog bi­lo du­hov­nog ži­vo­ta. Ta­kvi po­je­din­ci vr­lo ra­do po­se­žu za kri­ti­kom i ne­gi­ra­njem sve­ga što je iz­nad nji­ho­vog sto­ma­ka. Kul­tu­ra, čak i u naj­e­le­men­tar­ni­jim vi­do­vi­ma, nji­ma je stra­na. Lep ma­nir i iz­raz ni­je im do­volj­no jak da po­ni­ze sa­go­vor­ni­ka ili uz­dig­nu se­be, da da­ju iz­ra­za za­do­volj­stvu zbog si­to­sti i vi­so­kog na­po­na te­le­sne sna­ge. Ugla­đen go­vor do­ži­vlja­va­ju kao sla­bost, a do­te­ran na­čin pi­sa­nja – kao ne­po­treb­no ro­bo­va­nje dog­mi. „Mno­go ko­ri­sni­ka dru­štve­nih mre­ža” – opo­mi­nje R. Mar­ko­vić – „ne­ma ni ele­men­tar­nu je­zič­ku kul­tu­ru. Ume­sto da se po­tru­de da je stek­nu ili una­pre­de, oni se za­la­žu za pra­va ne­pi­sme­nih...“  „Pre­ja­ka je slo­bo­da ne­zna­la­štva, pre­jak za­mah neo­d­go­vor­no­sti”, oštro pro­te­stu­je M. Da­noj­lić. „Na­uč­ne i pro­svet­ne usta­no­ve po­vla­če se pred ne­zna­li­ca­ma ili su pa­le pod nji­ho­vu vlast.“ I ne sa­mo to, ne­go je ne­zna­lač­ka i ig­no­rant­ska ru­ka po­se­gla da in­sti­tu­ci­o­nal­no uni­šti ško­lu i na­u­ku, ba­civ­ši je pod op­šti ki­šo­bran ko­rup­ci­je i ne­po­ti­zma. Dok mi ja­di­ku­je­mo nad sud­bi­nom na­u­ke i kul­tu­re, na­uč­ne i pro­svet­ne usta­no­ve pu­ne se ne­spo­sob­ni­ma i ne­do­u­če­ni­ma, ko­ji sve vi­še di­žu gla­vu i pre­u­zi­ma­ju vlast (Po­zna­jem di­rek­to­ra ško­le ko­ji isme­va za­kon pro­da­ju­ći rad­na me­sta u svo­joj ško­li za do­bre pa­re, i čak po­ma­žu­ći pla­ti­ša­ma da ku­pe di­plo­me. Po­zna­jem mla­dog čo­ve­ka, na dru­goj stra­ni, ko­ji se za­re­kao da će ste­ći di­plo­mu ne pro­či­tav­ši ni je­dan je­di­ni red iz pro­pi­sa­ne struč­ne li­te­ra­tu­re, ni­ti po­se­tiv­ši i je­dan čas pre­da­va­nja.)  Šta u ta­kvim pri­li­ka­ma va­lja da či­ni ne­ka­da vi­đen, a da­nas po­ni­žen i na mar­gi­ne sa­te­ran gra­ma­ti­čar i je­zič­ki nor­ma­ti­vi­sta? Da li da se pre­da i da či­sto for­mal­no, lo­ve­ći ho­no­ra­re, „pro­pi­su­je” pi­šu­ći ne­kom­pen­tent­ne udž­be­ni­ke je­zi­ka i kom­pli­ko­va­ne i ne­či­tlji­ve pra­vo­pi­sne pri­ruč­ni­ke – ka­kvi ko­la­ju po knji­ža­ra­ma i pu­ne i ona­ko pre­pu­ne deč­je tor­be pa­pi­ri­ma ko­je ma­li­ša­ni, pri­ti­snu­ti de­se­ti­na­ma ki­lo­gra­ma pa­pi­ra, če­sti­to i ne gle­da­ju – naj­vi­še za­to što im se ne nu­de u ko­li­či­na­ma ko­je je mo­gu­će sa­vla­da­ti?  Ono što naj­hit­ni­je va­lja uči­ni­ti je­ste kon­ci­pi­ra­ti pro­gra­me i iz­ra­di­ti udž­be­ni­ke i pri­ruč­ni­ke ko­ji pri­sto­je lju­di­ma, a ne di­no­sa­u­ru­si­ma...  Ov­de na pr­vom me­stu mi­slim na pra­vo­pis, ko­ji za sa­da na ne­ko­li­ko sto­ti­na stra­ni­ca nu­di hi­lja­de pra­vi­la ko­je ni­ko živ ne mo­že, a ni­ko pa­me­tan ne­će da uči na­pa­met. Va­lja se da­kle sa di­no­sa­u­ru­skog vra­ti­ti na pra­vo­pis naj­lak­ši na sve­tu, ka­ko ga je za­mi­slio i u na­sle­đe osta­vio ge­ni­jal­ni Vuk, a ko­ji su bu­kval­no upro­pa­sti­li „uče­ni” pro­fe­so­ri utr­ku­ju­ći se ko će se sna­žni­je na­met­nu­ti sve­tu svo­jim go­le­mim „zna­njem”. *Pro­fe­sor Fi­lo­lo­škog fa­kul­te­ta Uni­ver­zi­te­ta u Be­o­gra­du (u pen­zi­ji)
Društvo
09.11.2015 u 09:05
Polna ravnopravnost uzmiče pred rodnom
Po­jam fe­mi­ni­zam se obič­no uzi­ma kao sku­pi­na ide­o­lo­gi­ja i po­li­tič­kih po­kre­ta ko­ji se bo­re za po­bolj­ša­nje po­lo­ža­ja že­na u dru­štvu, a pro­kla­mo­va­ni cilj ve­ći­ne ta­kvih po­kre­ta je iz­jed­na­ča­va­nje pra­va že­na s pra­vi­ma mu­ška­ra­ca. Da bi se cilj po­sti­gao, shva­ti­lo se da je po­treb­no pre­po­zna­ti uzro­ke i de­lo­va­ti na njih, pa se ta­ko ne­ka­ko do­šlo i do je­zi­ka.   Pre­ma poj­mu pol („mu­ško” i „žen­sko”) naj­pre je kon­stru­i­san po­jam rod – iz­raz shva­ta­nja da lič­ni „do­ži­vljaj po­je­din­ca kao mu­škar­ca ili že­ne“ mo­že ali „ne mo­ra ko­re­spon­di­ra­ti s nje­go­vim ak­tu­el­nim bi­o­lo­škim po­lom“. To je omo­gu­ći­lo da se pod okri­ljem bri­ge za „rod­nu rav­no­prav­nost“ da­nas vi­še bri­ne o po­lo­ža­ju po­je­di­nih „ro­do­va“ (npr. ho­mo­sek­su­a­la­ca) ne­go o istin­skoj rav­no­prav­no­sti po­lo­va. Ta­ko shva­ćen „rod“ je ne­spo­jiv, npr. s ro­dom u lo­gi­ci (hi­je­rar­hij­ski naj­vi­še kla­se, iza ko­jih sle­de vr­ste, pod­vr­ste itd.), ali je spo­jiv s ro­dom u gra­ma­ti­ci. Sta­ro po­ve­zi­va­nje po­la i ro­da u gra­ma­ti­ci (up. ter­mi­ne gra­ma­tič­ki i pri­rod­ni rod) po­go­do­va­lo je shva­ta­nju da je­zik „mo­že da od­ra­ža­va i po­dr­ža­va sta­vo­ve dru­štva o mu­škar­ci­ma i že­na­ma“ (D. Kri­stal), te i da do­mi­na­ci­ja mu­ška­ra­ca u dru­štvu mo­že bi­ti po­ve­za­na s do­mi­na­ci­jom mu­škog ro­da u gra­ma­ti­ci.  Na me­ti lin­gvi­sta-fe­mi­ni­sta na­šli su se na­zi­vi li­ca po zva­nju, za­ni­ma­nju, ulo­zi ili de­lat­no­sti (na­da­lje: zva­nje) u mno­gim je­zi­ci­ma, ali s ne­jed­na­kom is­traj­no­šću. Dok su fe­mi­ni­stič­ki opi­ti s en­gle­skim je­zi­kom tra­ja­li vr­lo krat­ko i bi­li usme­re­ni na ot­kla­nja­nje „je­zič­kog sek­si­zma“ kao mo­gu­će po­dr­ške do­mi­na­ci­ji mu­ška­ra­ca u dru­štvu (tra­že­no da se slo­že­ni­ce ti­pa cha­ir-man „pred­sed­nik, pred­se­da­va­ju­ći” za­me­ne sa cha­ir-per­son) – za srp­ski se je­zik upor­no tra­ži (i spro­vo­di) do­sled­na po­la­ri­za­ci­ja „žen­skih“ i „mu­ških“ zva­nja, pri če­mu se kao cilj i ne po­sta­vlja dru­štve­na jed­na­kost mu­ška­ra­ca i že­na, već „vi­dlji­vost“ pol­ne ka­rak­te­ri­sti­ke. Asi­me­trič­ne pa­ro­ve ti­pa mi­ni­star – mi­ni­star­ka, sa­či­nje­ne od re­či-poj­ma (lek­se­ma mi­ni­star) i njoj pod­re­đe­ne ne-poj­mov­ne (lek­sič­ko-gra­ma­tič­ke) for­me (mi­ni­star­ka „od­re­đe­na že­na mi­ni­star”, „su­pru­ga mi­ni­stra”) – kre­a­to­ri fe­mi­ni­za­ci­je tu­ma­če i ko­ri­ste kao da su si­me­trič­ni.  Op­šte je po­zna­ta stvar da ime­nice sa zna­če­njem „oso­ba ko­ja...” mo­gu bi­ti neo­se­tljive na pol­nu raz­li­ku ili, pak, bi­ti za­visne od nje i s njom po­ve­za­nih dru­štve­nih nor­mi, tj. od­no­si­ti se (1) na li­ca jed­nog po­la (trud­ni­ca, pra­lja, se­stra; bra­do­nja, dr­vo­se­ča, brat); (2) na li­ca oba po­la, bez ika­kvih raz­li­ka (spa­va­li­ca, pri­ča­li­ca, bu­da­la); ili (2) na li­ca oba po­la, ali s iz­ve­snim raz­li­ka­ma (uči­telj, di­rek­tor, ured­nik).  Na­i­me, kad god je va­žan iz­gled, sen­zi­bi­li­tet, fi­zič­ka sna­ga i dru­ge spo­sob­no­sti po­je­din­ca za­vi­sne od po­la, tu je­zik po­sta­vlja ja­snu raz­li­ku (sta­rac – sta­ri­ca, glu­mac – glu­mi­ca, pe­snik – pe­sni­ki­nja; isp. ko­šar­ka­ši, ko­šar­ka­ši­ce). Zna­če­nja tih pa­ro­va ne za­sni­va­ju se, me­đu­tim, tek na po­lu, već na sno­pu raz­li­ka po­ve­za­nih s po­lom. Raz­li­ke po­ve­za­ne s po­lom od pre­sud­ne su va­žno­sti u „po­slo­vi­ma“ ko­ji tra­že mu­ško i žen­sko kao par, ti­pa ba­le­tan – ba­le­ri­na, vo­di­telj – vo­di­telj­ka, ple­sač – ple­sa­či­ca i sl., – sve po ar­hi­mo­de­lu do­ma­ćin – do­ma­ći­ca. Ka­da pak po­sto­ji svest o to­me da od­re­đen po­sao na jed­na­ko va­ljan na­čin mo­gu oba­vlja­ti i že­ne i mu­škar­ci, ta­da ne po­sto­je ni lo­gič­ki ni lin­gvi­stič­ki (pa ni ci­vi­li­za­cij­ski) raz­lo­zi da se mu­ški i žen­ski no­si­o­ci istog zva­nja ne ozna­če je­din­stve­nim ime­nom (di­rek­tor, pro­fe­sor, knji­go­vo­đa). Po mo­de­lu ime­ni­ce čo­vek /m. r./, či­je op­šte zna­če­nje „ljud­sko bi­će /sva­ko, bez ob­zi­ra na pol ili uz­rast/” u sto­pu pra­ti smi­sao „čo­vek mu­ška­rac” (up. mač­ka /ž. r./ „ži­vo­tinj­ska vr­sta” : „mač­ka žen­ka”), na­zi­vi ti­pa pro­fe­sor ili su­di­ja na vi­šim lo­gič­kim ni­vo­i­ma zna­če „za­ni­ma­nje” ili „oso­ba ko­ja...”, dok na ni­žim ni­vo­i­ma do­la­ze u funk­ci­ji ozna­ča­va­nja i oslo­vlja­va­nja oso­ba mu­škog po­la (funk­ci­ja lič­nih ime­na). Pri to­me, čim se po­ja­vi ko­mu­ni­ka­tiv­na po­tre­ba da i oso­bu žen­skog po­la ozna­či­mo ili oslo­vi­mo po da­to­me zva­nju, me­ha­ni­zmi mo­ci­je ro­da či­ne da po auto­ma­ti­zmu is­pli­va „žen­ska“ for­ma na­zi­va (’„ova“ že­na’ mi­ni­star­ka, su­di­ni­ca).  Da­kle, u do­me­nu mo­ci­je ro­da srp­ski je­zik je „rod­no ose­tljiv“ na ni­žim lo­gič­kim ni­vo­i­ma, ko­ji pod­ra­zu­me­va­ju oči­gled­nost i čvr­stu ve­zu iz­me­đu zna­ka i ozna­če­nog. Ta­kva ve­za ne (tre­ba da) po­sto­ji u zva­nič­nom i jav­nom go­vo­ru, či­ja je po­želj­na ka­rak­te­ri­sti­ka in­te­lek­tu­al­nost i poj­mov­no mi­šlje­nje, te i iz­o­sta­nak for­mi re­zer­vi­sa­nih za ni­že lo­gič­ke ni­voe. Pra­vo „gra­đan­stva“ na vi­šim ni­vo­i­ma, i to sa­mo u funk­ci­ji ozna­ča­va­nja od­re­đe­ne oso­be (kao svo­je­vr­sna za­me­na za lič­no ime, npr. dok­tor­ka Sta­noj­čić, ili sa­mo dok­tor­ka, kad se mi­sli „dr Mi­ra Sta­noj­čić”) – mo­gu ima­ti oni „žen­ski“ ob­li­ci ko­ji se „nor­ma­li­zu­ju“ u funk­ci­ji oslo­vlja­va­nja (vas­pi­ta­či­ce!, uči­te­lji­ce!, dok­tor­ka!).  Zah­tev da „že­na bu­de vi­dlji­va“ u go­vo­ru, tj. da se po­la­ri­za­ci­ja ti­pa mi­ni­star – mi­ni­star­ka uop­šti, ni­je ni­šta dru­go do zah­tev da se ne odva­ja­mo od oči­gled­nog mi­šlje­nja, tj. da nam se ne do­zvo­li poj­mov­no mi­šlje­nje. Na­du da na­met­nut pro­je­kat fe­mi­ni­za­ci­je ipak ne­će po­tra­ja­ti, te pod­ri­ti na­čin go­vo­ra i mi­šlje­nja utvr­đen gra­ma­tič­kim me­ha­ni­zmi­ma srp­skog je­zi­ka, pru­ža­ju broj­ni po­je­di­nač­ni pri­me­ri pro­ti­vlje­nja prak­si „fe­mi­ni­za­ci­je“ (po do­sled­no­sti se ov­de iz­dva­ja gđa Jor­go­van­ka Ta­ba­ko­vić, gu­ver­ner NBS), a po­seb­no pri­me­ri od­u­sta­ja­nja po­je­di­nih me­dij­skih ku­ća od ta­kve prak­se. Ima na­zna­ka da se pro­jek­tu na­sil­ne fe­mi­ni­za­ci­je srp­sko­ga je­zi­ka po­či­nje od­u­pi­ra­ti i RTS. In­sti­tut za srp­ski je­zik SA­NU
Društvo
29.09.2015 u 09:05
Opseg srpskoga književnog jezika danas

U na­u­ci vla­da pra­vi­lo – ko­je je pri­hva­tlji­vo i kao op­šti fi­lo­zof­ski stav – da bi­lo ko­ji pred­met pro­u­ča­va­nja i škol­ske na­sta­ve mo­ra bi­ti ja­sno iden­ti­fi­ko­van, de­fi­ni­san i ome­đen od su­sed­nih i srod­nih pred­me­ta na­u­ke i di­dak­ti­ke – pa je ta­ko i sa je­zi­kom. Srp­ski je­zik uop­šte, pa i knji­žev­ni srp­ski je­zik, po­sle ve­li­kih po­ra­za srp­skog oruž­ja i...
Društvo
28.09.2015 u 10:05
Turcizmi u prošlom zemanu i sadašnjem vremenu
Društvo
27.09.2015 u 10:05
Tviteraški žargon
Društvo
26.09.2015 u 09:05
Srbijanski ili srpski
Kultura
25.09.2015 u 09:05
Prizemljeno i prizemno

Uvek je pri­jat­no upu­ti­ti dru­go­me le­pu reč ili pri­mi­ti kom­pli­ment, ali me­đu po­hva­la­ma gde­kad se na­đu i ta­kve po­zi­tiv­ne oce­ne ko­je – zbog ne­pri­me­re­no upo­tre­blje­ne re­či – ka­zu­ju upra­vo su­prot­no od ono­ga što se na­me­ra­va­lo sa­op­šti­ti. Na­i­me, onaj ko ka­že: „Ta de­voj­ka je za­i­sta do­bra, vas­pi­ta­na je, vred­na i pri­zem­na“, iz­re­kao je u is­toj...
Kultura
23.09.2015 u 15:00
Iz­me­đu Is­to­ka i Za­pa­da

 Pro­fe­sor Mo­to­ki No­ma­ći je za­vr­šio sla­vi­sti­ku na Fi­lo­lo­škom fa­kul­te­tu Uni­ver­zi­te­ta u To­ki­ju, gde je stu­di­rao, pre sve­ga, ru­sku fi­lo­lo­gi­ju.  Na post­di­plom­skim stu­di­ja­ma po­čeo je da se ba­vi i srp­skim je­zi­kom pod uti­ca­jem aka­de­mi­ka Pa­vla i Mil­ke Ivić. Za­ni­ma­le su ga ru­sko-srp­ske kul­tur­ne ve­ze u osam­na­e­stom ve­ku. Na dok­tor­skim...
Društvo
22.09.2015 u 08:15
Oni koji bi trebalo da brane normu, ćute

Ovo je vre­me ru­še­nja, kva­re­nja i ne­zna­la­štva. Sa­mo, ni­šta ni­je po­če­lo ju­če, ni­ti će se su­tra za­vr­ši­ti. Kva­re­nje? Šta je div­ni, pre­ta­nje­ni fran­cu­ski je­zik, ne­go is­kva­re­ni ob­lik gor­dog, car­skog, la­tin­skog je­zi­ka? Str­plje­nja, pri­seb­no­sti: je­zik se i kva­re­njem raz­vi­ja...  Ni­je je­zik kriv što su se ne­u­ki do­mo­gli od­go­vor­nih po­lo­ža­ja, što su se...
Odumiranje ćirilice
06.08.2006 u 16:19
Odumiranje ćirilice
Ako nam je budućnost u malim i srednjim preduzećima, onda naša ćirilica i nema budućnost. Privatni sektor u Srbiji u poslednjih petnaestak godina je pustio korene, ali izgleda da nesvesno seče neko drugo stablo. Tome se nije ni čuditi, jer na tom drvetu ne leže dolari.
Početna / Tagovi
20.06.2026 u 00:59
SAD:Naredna runda pregovora Libana i Izraela od 23. do 25. juna u Vašingtonu
19.06.2026 u 23:35
SAD sa 2:0 nadigrale Australiju
19.06.2026 u 22:57
Četvrta pobeda bokserke Sare Ćirković
19.06.2026 u 22:53
Pijani vozač udario ženu kod Mladenovca, lekari joj se bore za život
19.06.2026 u 22:49
Sudar vozova u Britaniji, ima poginulih, desetine povređene
19.06.2026 u 22:49
Tramp predstavio „boing 747” koji je dobio na poklon od Katara
Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Developed by: NewTec Solutions  &  TNation