Tag: jezik

Nedavni napisi o terminu bosanski jezik kao nazivu jezika kojim govore Bošnjaci, naročito onaj koji je potekao iz Odbora za standardizaciju srpskog jezika, izazvali su oštre reakcije dela bošnjačke javnosti.  Oglasio se i Rijaset Islamske zajednice BiH izjavom u kojoj se, između ostalog, kaže: „Nije nam poznato da se ijednom drugom narodu i društvu osporava pravo na vlastiti jezik, vlastitu...

Pi­šu­ći o Vu­ko­vom Rječ­ni­ku, aka­de­mik Pa­vle Ivić is­ti­če da „se ne mo­že na­ve­sti ni­jed­no dru­go de­lo u isto­ri­ji srp­ske kul­tu­re ko­je je od­i­gra­lo ve­ću ulo­gu kao pre­kret­ni­ca, kao po­la­ga­nje te­me­lja“, dok ga aka­de­mik Mi­ro Vuk­sa­no­vić iz­dva­ja kao „ma­tič­nu knji­gu sa­vre­me­nog srp­skog je­zi­ka“ i kao „knji­gu pred knji­ga­ma“. U je­zič­kom, pre­ci­zni­je,...

Prof. dr Mi­lo­rad De­šić, uni­ver­zi­tet­ski pro­fe­sor u pen­zi­ji, lin­gvi­sta, po­znat u na­uč­noj jav­no­sti po ra­do­vi­ma iz srp­ske di­ja­lek­to­lo­gi­je, lek­si­ko­lo­gi­je i ak­cen­to­lo­gi­je, autor je no­vog, škol­skog, iz­da­nja „Pra­vo­pi­sa srp­skog je­zi­ka”, u iz­da­nju ku­će „Klett”. Cilj ovog iz­da­nja je da na naj­jed­no­stav­ni­ji na­čin ob­ja­sni pra­vo­pi­sna pra­vi­la za...

Za­pa­ža­nje jed­ne su­gra­đan­ke da po av­gu­stov­skoj vre­li­ni sve vri­je – i vo­da, i oko vo­de – pod­se­ti­lo me je ko­li­ko se če­sto sre­će­mo sa ne­pra­vil­nim ob­li­ci­ma gla­go­la vre­ti. To va­ži i za gla­go­le na­sta­le od nje­ga kao: za­vre­ti, iza­vre­ti, pro­vre­ti, uvre­ti i sl. Na­i­me, ob­li­ci ovo­ga gla­go­la u sa­da­šnjem vre­me­nu gla­se vrim, vriš…, a ne vri­jem, vri­ješ ili...

Knji­žev­ni je­zik je u od­no­su na na­rod­ne go­vo­re pre sve­ga kom­pak­tan, po pra­vi­lu bez va­ri­ja­na­ta, a za­tim i po­sto­jan u vre­me­nu. Ka­že se npr. da ne­ka gra­ma­tič­ka pra­vi­la i upo­tre­ba for­mi na ce­loj te­ri­to­ri­ji srp­skog je­zi­ka ima­ju istu vred­nost: lju­di od pe­ra mo­ra­ju se dr­ža­ti pra­vo­pi­snih pra­vi­la, a u go­vo­ru svi mo­ra­mo ima­ti isti na­čin iz­go­vo­ra...

Raslojavanjem srpskog jezika na funkcionalno-disciplinarnom nivou nastaju jezici struka i nauka (bankarstva, finansija, medicine, prava, sporta...). Njihova leksika čini sastavni deo sveukupnog leksičkog fonda srpskoga jezika, a u odnosu na opšti jezik oni su markirani svojim leksičko-semantičkim sredstvima, pre svega terminologijama.  Jezik bankarstva i finansija jedan je od najisturenijih...

Vo­di­mo li do­volj­no ra­ču­na o svom je­zi­ku, bri­ne­mo li o pra­vil­no­sti, ja­sno­sti i le­po­ti svog go­vo­ra i o to­me ho­će li nas sa­go­vor­nik va­lja­no raz­u­me­ti? Či­ni se da le­že­ran ton po­ne­kad pri­kri­je mno­ge pro­iz­volj­no­sti ko­ji­ma se ne bi­smo mo­gli po­di­či­ti. U to se če­sto mo­že­mo uve­ri­ti slu­ša­ju­ći sva­ko­dnev­ne raz­go­vo­re, či­ta­ju­ći no­vi­ne i...

U na­u­ci o je­zi­ku iz­dva­ja­ju se sa­mo tri bit­na kri­te­ri­ju­ma za od­re­đe­nje iden­ti­te­ta jed­no­ga je­zi­ka. To su: 1) ge­net­ski kri­te­ri­jum, ko­ji se pi­ta o to­me iz če­ga je na­stao je­zik, to jest  ko­ja mu je osno­vi­ca, 2) struk­tur­ni kri­te­ri­jum, ko­ji go­vo­ri ka­kva je gra­ma­tič­ka struk­tu­ra je­zi­ka, i 3) ko­mu­ni­ka­tiv­ni kri­te­ri­jum, ko­ji go­vo­ri o to­me...

Dr Sre­to Ta­na­sić, na­uč­ni sa­vet­nik i di­rek­tor In­sti­tu­ta za srp­ski je­zik SA­NU, ru­ko­vo­di­lac pro­jek­ta „Opis i stan­dar­di­za­ci­ja sa­vre­me­nog srp­skog je­zi­ka”, re­dov­ni je pro­fe­sor sa­vre­me­nog srp­skog je­zi­ka na Fi­lo­zof­skom fa­kul­te­tu u Ni­šu. Ob­ja­vio je oko 250 ra­do­va, od to­ga šest knji­ga, a po­red ze­ma­lja biv­še Ju­go­sla­vi­je, ob­ja­vlji­vao i u vi­še...

Vi­še­ve­kov­na tur­ska vla­da­vi­na na te­ri­to­ri­ji Bal­ka­na, na ko­me su ži­ve­li ju­žno­slo­ven­ski na­ro­di re­zul­ti­ra­la je usva­ja­njem i ši­re­njem ve­li­kog bro­ja tur­skih re­či. Me­đu­kul­tur­ni i me­đu­je­zič­ki kon­tak­ti otvo­ri­li su i put ula­sku slo­ven­ske lek­si­ke u tur­ski je­zik. U ovoj svo­je­vr­snoj tr­go­vi­ni re­či­ma znat­no ma­nji broj slo­ven­skih re­či na­šao je...