Таг: језик

Ово је вре­ме ру­ше­ња, ква­ре­ња и не­зна­ла­штва. Са­мо, ни­шта ни­је по­че­ло ју­че, ни­ти ће се су­тра за­вр­ши­ти. Ква­ре­ње? Шта је див­ни, пре­та­ње­ни фран­цу­ски је­зик, не­го ис­ква­ре­ни об­лик гор­дог, цар­ског, ла­тин­ског је­зи­ка? Стр­пље­ња, при­себ­но­сти: је­зик се и ква­ре­њем раз­ви­ја...  Ни­је је­зик крив што су се не­у­ки до­мо­гли од­го­вор­них по­ло­жа­ја, што су се...

Недавни написи о термину босански језик као називу језика којим говоре Бошњаци, нарочито онај који је потекао из Одбора за стандардизацију српског језика, изазвали су оштре реакције дела бошњачке јавности.  Огласио се и Ријасет Исламске заједнице БиХ изјавом у којој се, између осталог, каже: „Није нам познато да се иједном другом народу и друштву оспорава право на властити језик, властиту...

Пи­шу­ћи о Ву­ко­вом Рјеч­ни­ку, ака­де­мик Па­вле Ивић ис­ти­че да „се не мо­же на­ве­сти ни­јед­но дру­го де­ло у исто­ри­ји срп­ске кул­ту­ре ко­је је од­и­гра­ло ве­ћу уло­гу као пре­крет­ни­ца, као по­ла­га­ње те­ме­ља“, док га ака­де­мик Ми­ро Вук­са­но­вић из­два­ја као „ма­тич­ну књи­гу са­вре­ме­ног срп­ског је­зи­ка“ и као „књи­гу пред књи­га­ма“. У је­зич­ком, пре­ци­зни­је,...

Проф. др Ми­ло­рад Де­шић, уни­вер­зи­тет­ски про­фе­сор у пен­зи­ји, лин­гви­ста, по­знат у на­уч­ној јав­но­сти по ра­до­ви­ма из срп­ске ди­ја­лек­то­ло­ги­је, лек­си­ко­ло­ги­је и ак­цен­то­ло­ги­је, аутор је но­вог, школ­ског, из­да­ња „Пра­во­пи­са срп­ског је­зи­ка”, у из­да­њу ку­ће „Klett”. Циљ овог из­да­ња је да на нај­јед­но­став­ни­ји на­чин об­ја­сни пра­во­пи­сна пра­ви­ла за...

За­па­жа­ње јед­не су­гра­ђан­ке да по ав­гу­стов­ској вре­ли­ни све ври­је – и во­да, и око во­де – под­се­ти­ло ме је ко­ли­ко се че­сто сре­ће­мо са не­пра­вил­ним об­ли­ци­ма гла­го­ла вре­ти. То ва­жи и за гла­го­ле на­ста­ле од ње­га као: за­вре­ти, иза­вре­ти, про­вре­ти, увре­ти и сл. На­и­ме, об­ли­ци ово­га гла­го­ла у са­да­шњем вре­ме­ну гла­се врим, вриш…, а не ври­јем, ври­јеш или...

Књи­жев­ни је­зик је у од­но­су на на­род­не го­во­ре пре све­га ком­пак­тан, по пра­ви­лу без ва­ри­ја­на­та, а за­тим и по­сто­јан у вре­ме­ну. Ка­же се нпр. да не­ка гра­ма­тич­ка пра­ви­ла и упо­тре­ба фор­ми на це­лој те­ри­то­ри­ји срп­ског је­зи­ка има­ју исту вред­ност: љу­ди од пе­ра мо­ра­ју се др­жа­ти пра­во­пи­сних пра­ви­ла, а у го­во­ру сви мо­ра­мо има­ти исти на­чин из­го­во­ра...

Раслојавањем српског језика на функционално-дисциплинарном нивоу настају језици струка и наука (банкарства, финансија, медицине, права, спорта...). Њихова лексика чини саставни део свеукупног лексичког фонда српскога језика, a у односу на општи језик они су маркирани својим лексичко-семантичким средствима, пре свега терминологијама.  Језик банкарства и финансија један је од најистуренијих...

Во­ди­мо ли до­вољ­но ра­чу­на о свом је­зи­ку, бри­не­мо ли о пра­вил­но­сти, ја­сно­сти и ле­по­ти свог го­во­ра и о то­ме хо­ће ли нас са­го­вор­ник ва­ља­но раз­у­ме­ти? Чи­ни се да ле­же­ран тон по­не­кад при­кри­је мно­ге про­из­вољ­но­сти ко­ји­ма се не би­смо мо­гли по­ди­чи­ти. У то се че­сто мо­же­мо уве­ри­ти слу­ша­ју­ћи сва­ко­днев­не раз­го­во­ре, чи­та­ју­ћи но­ви­не и...

У на­у­ци о је­зи­ку из­два­ја­ју се са­мо три бит­на кри­те­ри­ју­ма за од­ре­ђе­ње иден­ти­те­та јед­но­га је­зи­ка. То су: 1) ге­нет­ски кри­те­ри­јум, ко­ји се пи­та о то­ме из че­га је на­стао је­зик, то јест  ко­ја му је осно­ви­ца, 2) струк­тур­ни кри­те­ри­јум, ко­ји го­во­ри ка­ква је гра­ма­тич­ка струк­ту­ра је­зи­ка, и 3) ко­му­ни­ка­тив­ни кри­те­ри­јум, ко­ји го­во­ри о то­ме...

Др Сре­то Та­на­сић, на­уч­ни са­вет­ник и ди­рек­тор Ин­сти­ту­та за срп­ски је­зик СА­НУ, ру­ко­во­ди­лац про­јек­та „Опис и стан­дар­ди­за­ци­ја са­вре­ме­ног срп­ског је­зи­ка”, ре­дов­ни је про­фе­сор са­вре­ме­ног срп­ског је­зи­ка на Фи­ло­зоф­ском фа­кул­те­ту у Ни­шу. Об­ја­вио је око 250 ра­до­ва, од то­га шест књи­га, а по­ред зе­ма­ља бив­ше Ју­го­сла­ви­је, об­ја­вљи­вао и у ви­ше...