Аутор: Љубодраг Стојадиновић

У прошли четвртак и УНС и НУНС имали су запажене јавне трибине. И то у исто време, на исту тему. Јавни став новинара, посебно ако је у нескладу са пожељном матрицом, постаје опасна авантура. Они који још држе до спасоносног памћења знају да ниједан злочин над српским новинарима није расветљен. О бомбашким покушајима не треба хабати речи. Човек-мета Дејан Анастасијевић је све учинио да укаже...

Био би то заиста велики скуп да није било његове разорне завршнице. Дан после, центар Београда изгледао је сломљено и рањено, а у свет су отишле различите слике о нама: једна идилична друга дијаболична. Срби су још под шоком, из кога се није лако избавити. Свако то решава на свој начин, како уме и зна. Због тога је митинг могао да буде колективна катарза, сазнање да смо заједно у неправди, па...

Баук наркоманије кружи Србијом. Од других великих брига заборавили смо на децу и слободно је препустили чарима белог праха. Од тога најгори део Србије живи, а најбољи умире. Дечаци и девојчице, рођени неколико година пре бомбардовања, своје прве џепарце дају за „чаробну траву“ како би још на почетку живота искусили недостижно. Већ са четрнаест, многи од њих су опробани...

Осама бин Ладен, можда жив, можда мртав и даље је маскота "неформалног" насиља. Његова Ал каида већ дуго није хомогена, и осим харизматичног гуруа, нема чврсто језгро. Свака насилна група, која успе да изведе удар, може себи да пришије чувени терористички лого. Нико неће тражити заштиту ауторских права, важно је да се види и чује. У теорији неселективног насиља, можда је најважнија...