Уторак, 09.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа
Латиница
accessibility-tools
Politika logo
Дигиталне читуље Дигиталне читуље Дигитално издање Дигитално издање

Аутор: Ђуро Ђукић

Србија
15.07.2018 у 22:00
Повратак имовине са задршком
Зрењанин – У поступку враћања земљишта оним наследницима чијим је прецима оно неправедно одузето стално се наилази на необјашњиве препреке. Држава је одавно донела одлуку да се имовина врати онима којима и припада, али се чини да је то опредељење само декларативног карактера јер у пракси се ретко спроводи. У Зрењанину наглашавају најновије појаве – наследницима се понуди да изаберу земљу, а онда се те парцеле скину са спискова на којима остаје само земљиште трећеразредног квалитета. То, наводно омогућавају и најновији прописи. Тако се Зрењанинац Иван Ерски жали „Политици” да је поднео захтев за повраћај одузетог пољопривредног земљишта још 2012. године. Међутим, након вештачења и предлога парцела за враћање, у новосадској канцеларији Агенције за реституцију недавно му је речено да су
Култура
24.06.2018 у 22:00
Јапанизам у Ба­нату
Зре­ња­нин – Из­ло­жба „Ја­па­ни­зам у Ба­на­ту” у зре­ња­нин­ском На­род­ном му­зе­ју по­ста­вље­на је ка­да су већ уве­ли­ко за­вла­да­ле ви­со­ке температурe и ка­да опа­да ин­те­ре­со­ва­ње за по­се­те би­ло ко­јим га­ле­ри­ја­ма. Ипак, Зре­ња­нин­ци су се ода­зва­ли у за­вид­ном бро­ју, а по­пу­ња­ва­ли су и све сто­ли­це при­ли­ком при­год­них про­јек­ци­ја ја­пан­ског ани­ми­ра­ног фил­ма. Пред­ста­вља­ње ве­за Ба­на­та и ис­точ­њач­ке кул­ту­ре обе­ле­жи­ло је по­че­так кул­тур­ног ле­та на Бе­ге­ју.  Аутор из­ло­жбе исто­ри­чар Де­јан Вор­гић за „По­ли­ти­ку” ка­же да На­род­ни му­зеј Зре­ња­нин има ду­гу тра­ди­ци­ју чу­ва­ња и не­го­ва­ња ја­пан­ске кул­ту­ре на про­сто­ру Ба­на­та.  – Још ма­ја 1945, од­мах по­сле Дру­гог свет­ског ра­та, ку­стос Ла­зар Ни­ко­лић
Србија
18.06.2018 у 22:00
Коме сметају вишејезичне табле
Зрењанин – Већ дуже време на подручју Зрењанина спорне су табле са натписима места на улазу у град и нека села. Ова обележја су запела за око јер су исписана на различитим језицима што прописи дозвољавају с обзиром на вишенационални састав становништва. То је изгледа добродошло странкама и невладиним организацијама и удружењима грађана да привлаче чланове и симпатизере. Па и мањинским институцијама да се намећу грађанима и оправдавају своје постојање. Кад је својевремено закон омогућио да се на таблама истакну и називи на језицима мањинских заједница та пракса се одмах применила и на подручју Зрењанина. Поред српског, насеља су „именована” и на мађарском, румунском и словачком, с тим што је Национални савет Мађара одлучио да се највећи банатски град за овај народ зове „Нађбечкерек”.
Србија
12.06.2018 у 12:30
Наружено језгро Зрењанина
Зрењанин – Све наше средине, и градови и села, визуелно су загађене, па наравно и Зрењанин. Предност града на Бегеју јесте у томе што то грађани све чешће уочавају, а o овој врло широкој теми се и отворено проговорило. Колико год се улажу напори и новац да се град улепша, препреке се налазе на сваком кораку у виду промашених инвестиција, оронулих грађевина, недовршених зграда и разних других наружених простора с којима град не може да изађе на крај. Појавом коју је он назвао визуелним загађењем бави се Милутин Мићић, академски сликар из Зрењанина. Он је говорио на веома успелој трибини у Културном центру, а неке ствари је додатно појаснио и за „Политику”. Оно чему се посвећује Мићић, а привлачи посебну пажњу Зрењанинаца, јесте загађеност јавног простора, а с тим појавама се срећу сваки
Србија
05.06.2018 у 21:44
Пала сенка на акцију „Чеп за хендикеп”
Зре­ња­нин – На ху­ма­ни­тар­ну ак­ци­ју ко­ја се про­чу­ла по це­лој Ср­би­ји па­ла је сен­ка. Ви­ше­го­ди­шње са­ку­пља­ње пла­сти­ке на­зва­но „Чеп за хен­ди­кеп” до­ве­де­но је под сум­њу баш од ње­них осни­ва­ча. Они твр­де да је део са­рад­ни­ка зло­у­по­тре­био ак­тив­но­сти и не­ле­ги­тим­но осно­вао асо­ци­ја­ци­ју ко­јој су да­ли исто име и за­не­ма­ру­ју­ћи це­ли­ну, од­но­сно осни­ва­ча це­лог по­сла. Сум­ња се да се но­ва асо­ци­ја­ци­ја ви­ше ба­ви би­зни­сом ко­ји је у лич­ном ин­те­ре­су не­ко­ли­ко по­је­ди­на­ца ко­ме су под­ре­ди­ли ху­ма­ни­тар­ни рад. Са­ку­пља­ње пла­стич­них че­по­ва је ори­ги­нал­на иде­ја на­ста­ла у зре­ња­нин­ском Удру­же­њу па­ра­пле­ги­ча­ра Ба­на­та (УПБ) 2012. го­ди­не.
Србија
21.05.2018 у 21:51
Ништа од готовог посла
Зрењанин – Из зрењанинског новоизграђеног постројења за пречишћавање вода још није потекла, а не зна се ни када ће. Уочи гласно најављеног отварања фабрике воде „која грађане неће ништа да кошта”, када је констатовано да је постигнута техничка могућност да се из сирове воде одстрањују арсен и друге нечистоће, појавила се административна препрека. Уочено је да, инвеститор не може да се бави снабдевањем грађана питком водом пошто је реч о приватној фирми јер по Закону о комуналним делатностима тај посао може да обавља само јавно предузеће. Од тада јавност не зна да је у правцу могућег решења направљен и један корак, а у Зрењанину се појављују разне сумње, све до тврдњи да, од већ готовог посла, нема ништа. Тим поводом грађани постављају разна питања. Локални лист „Зрењанин” објавио је да
Култура
30.04.2018 у 13:40
Признање представи „Зрењанин” о положају радника
Након 68. Фестивала професионалних позоришта Војводине који је протекле недеље одржан у Зрењанину на данашњој додели награда је изражен оптимизам да ће ова манифестација опстати и у годинама и деценијама које долазе. Како је истакнуто још једном је потврђено да се потврђује вековна традицији, и то не макар каква традиција, већ традиција великих драмских писаца, сјајних глумаца, незаборавних представа, који су своје умеће демонстрирали у најстаријој нашој позоришној сали, на најстаријој позоришној смотри. Председник Заједнице професионалних позоришта Војводине Валентин Венцел је био пун хвале за, по његовом мишљењу, изузетно успелу манифестацију, а код доделе признања на прво место је ставио зрењанинску публику која је из вечери у вече пунила зрењанински театар.
Србија
29.04.2018 у 10:45
Лепотица поред Тисе
Но­ви Бе­чеј – Ов­да­шњи Храм Све­тог Ни­ко­ле, за­хва­љу­ју­ћи сво­јим гра­ди­те­љи­ма, али и об­но­ва­ма у ко­је је уло­жен ве­ли­ки труд, да­нас спа­да ме­ђу нај­леп­ше гра­ђе­вин­ске по­ду­хва­те у овом де­лу на­ше зе­мље. Им­по­зант­на гра­ђе­ви­на је не­дав­но об­но­вље­на. Из­ве­сно је да је цр­ква по­диг­ну­та кра­јем 18. ве­ка, а исто­ри­ча­ри су се и не­ка­да и са­да дво­у­ми­ли око го­ди­не из­град­ње. Та­ко Ла­зар Меч­кић об­ја­шња­ва да по­да­так о из­град­њи цр­кве и го­ди­на 1774. по­ти­чу уства­ри из 1871, ка­да је цр­кве­на скуп­шти­на по­но­во по­кри­ла то­рањ и по­зла­ти­ла крст. Да­ту­ми о овим до­га­ђа­ји­ма про­на­ђе­ни су при­ли­ком об­но­ве тор­ња цр­кве, у ње­го­вој ја­бу­ци, ко­ји је јед­ним де­лом био по­ру­шен при­ли­ком олуј­ног не­вре­ме­на 1931. го­ди­не.
Магазин
25.04.2018 у 08:15
Музика у Житном магацину
Пољопривредни град ниче на селу, у Новом Милошеву, највећем руралном насељу у средњем и северном Банату. Већ се сада види да ће то да буде најуспешнија реконструкција некадашњих економских целина у нашем ратарству о чему се већ деценијама машта по целој Војводини. У овом делу наше земље зјапе празни некадашњи домови културе, складишта жита, машински паркови и разна друга окупљалишта које је прегазило време. Она прашњава чаме у сенци огромних силоса, правих дивова од трактора и комбајна, окружених са све мање људи. Реконструкцијом се враћа живот у места у којима су некада радили и живели знојни ратари, њихове марљиве жене и необуздана деца. Трајао 180 година – Вредност реконструисаног комплекса у Новом Милошеву може се сагледавати и процењивати само у општем склопу оближњег дворца
Србија
20.04.2018 у 22:00
Пуста села на граници с ЕУ
Према недавно објављеним проценама, Србија би у 2051. години могла да има и до два милиона становника мање, а у чак 40 општина број становника могао би да се спусти испод 10.000 становника. Међу крајевима са малим бројем становника у Војводини и Србији доминира средњи Банат. По наглом паду броја житеља, од пет општина у средњем Банату истиче се њих три: Житиште, Нова Црња и Сечањ. Према проценама Републичког завода за статистику, у 2016. години општина Нова Црња већ је имала мање од 10.000 становника – 9.581. Сечањ је према тој процени имао 12.210, а Житиште 15.573 становника
Почетна / Ђуро Ђукић
09.06.2026 у 19:52
Захарова: За Зеленског је рат попут казина
09.06.2026 у 19:45
Министар Гашић и министар Хасанов положили венце на спомен-обележја у Београду
09.06.2026 у 19:41
Око 80 одсто никотинских производа у Аустралији из илегалних извора
09.06.2026 у 19:38
Омладинци Србије поражени од Португалије, ништа од ЕП 2027
09.06.2026 у 19:37
Без задржавања на ауто-путевима и путничким терминалима граничних прелаза
09.06.2026 у 19:34
Писторијус: Немачка тражи нове партнере за изградњу војног авиона следеће генерације
Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions  &  TNation