Petak, 12.06.2026. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Ćirilica
accessibility-tools
Politika logo
Digitalne čitulje Digitalne čitulje Digitalno izdanje Digitalno izdanje

Autor: Đuro Đukić

Srbija
15.07.2018 u 22:00
Povratak imovine sa zadrškom
Zrenjanin – U postupku vraćanja zemljišta onim naslednicima čijim je precima ono nepravedno oduzeto stalno se nailazi na neobjašnjive prepreke. Država je odavno donela odluku da se imovina vrati onima kojima i pripada, ali se čini da je to opredeljenje samo deklarativnog karaktera jer u praksi se retko sprovodi. U Zrenjaninu naglašavaju najnovije pojave – naslednicima se ponudi da izaberu zemlju, a onda se te parcele skinu sa spiskova na kojima ostaje samo zemljište trećerazrednog kvaliteta. To, navodno omogućavaju i najnoviji propisi. Tako se Zrenjaninac Ivan Erski žali „Politici” da je podneo zahtev za povraćaj oduzetog poljoprivrednog zemljišta još 2012. godine. Međutim, nakon veštačenja i predloga parcela za vraćanje, u novosadskoj kancelariji Agencije za restituciju nedavno mu je rečeno da su
Kultura
24.06.2018 u 22:00
Japanizam u Ba­natu
Zre­nja­nin – Iz­lo­žba „Ja­pa­ni­zam u Ba­na­tu” u zre­nja­nin­skom Na­rod­nom mu­ze­ju po­sta­vlje­na je ka­da su već uve­li­ko za­vla­da­le vi­so­ke temperature i ka­da opa­da in­te­re­so­va­nje za po­se­te bi­lo ko­jim ga­le­ri­ja­ma. Ipak, Zre­nja­nin­ci su se oda­zva­li u za­vid­nom bro­ju, a po­pu­nja­va­li su i sve sto­li­ce pri­li­kom pri­god­nih pro­jek­ci­ja ja­pan­skog ani­mi­ra­nog fil­ma. Pred­sta­vlja­nje ve­za Ba­na­ta i is­toč­njač­ke kul­tu­re obe­le­ži­lo je po­če­tak kul­tur­nog le­ta na Be­ge­ju.  Autor iz­lo­žbe isto­ri­čar De­jan Vor­gić za „Po­li­ti­ku” ka­že da Na­rod­ni mu­zej Zre­nja­nin ima du­gu tra­di­ci­ju ču­va­nja i ne­go­va­nja ja­pan­ske kul­tu­re na pro­sto­ru Ba­na­ta.  – Još ma­ja 1945, od­mah po­sle Dru­gog svet­skog ra­ta, ku­stos
Srbija
18.06.2018 u 22:00
Kome smetaju višejezične table
Zrenjanin – Već duže vreme na području Zrenjanina sporne su table sa natpisima mesta na ulazu u grad i neka sela. Ova obeležja su zapela za oko jer su ispisana na različitim jezicima što propisi dozvoljavaju s obzirom na višenacionalni sastav stanovništva. To je izgleda dobrodošlo strankama i nevladinim organizacijama i udruženjima građana da privlače članove i simpatizere. Pa i manjinskim institucijama da se nameću građanima i opravdavaju svoje postojanje. Kad je svojevremeno zakon omogućio da se na tablama istaknu i nazivi na jezicima manjinskih zajednica ta praksa se odmah primenila i na području Zrenjanina. Pored srpskog, naselja su „imenovana” i na mađarskom, rumunskom i slovačkom, s tim što je Nacionalni savet Mađara odlučio da se najveći banatski grad za ovaj narod zove „Nađbečkerek”.
Srbija
12.06.2018 u 12:30
Naruženo jezgro Zrenjanina
Zrenjanin – Sve naše sredine, i gradovi i sela, vizuelno su zagađene, pa naravno i Zrenjanin. Prednost grada na Begeju jeste u tome što to građani sve češće uočavaju, a o ovoj vrlo širokoj temi se i otvoreno progovorilo. Koliko god se ulažu napori i novac da se grad ulepša, prepreke se nalaze na svakom koraku u vidu promašenih investicija, oronulih građevina, nedovršenih zgrada i raznih drugih naruženih prostora s kojima grad ne može da izađe na kraj. Pojavom koju je on nazvao vizuelnim zagađenjem bavi se Milutin Mićić, akademski slikar iz Zrenjanina. On je govorio na veoma uspeloj tribini u Kulturnom centru, a neke stvari je dodatno pojasnio i za „Politiku”. Ono čemu se posvećuje Mićić, a privlači posebnu pažnju Zrenjaninaca, jeste zagađenost javnog prostora, a s tim pojavama se sreću
Srbija
05.06.2018 u 21:44
Pala senka na akciju „Čep za hendikep”
Zre­nja­nin – Na hu­ma­ni­tar­nu ak­ci­ju ko­ja se pro­ču­la po ce­loj Sr­bi­ji pa­la je sen­ka. Vi­še­go­di­šnje sa­ku­plja­nje pla­sti­ke na­zva­no „Čep za hen­di­kep” do­ve­de­no je pod sum­nju baš od nje­nih osni­va­ča. Oni tvr­de da je deo sa­rad­ni­ka zlo­u­po­tre­bio ak­tiv­no­sti i ne­le­gi­tim­no osno­vao aso­ci­ja­ci­ju ko­joj su da­li isto ime i za­ne­ma­ru­ju­ći ce­li­nu, od­no­sno osni­va­ča ce­log po­sla. Sum­nja se da se no­va aso­ci­ja­ci­ja vi­še ba­vi bi­zni­som ko­ji je u lič­nom in­te­re­su ne­ko­li­ko po­je­di­na­ca ko­me su pod­re­di­li hu­ma­ni­tar­ni rad. Sa­ku­plja­nje pla­stič­nih če­po­va je ori­gi­nal­na ide­ja na­sta­la u zre­nja­nin­skom Udru­že­nju pa­ra­ple­gi­ča­ra Ba­na­ta (UPB) 2012. go­di­ne.
Srbija
21.05.2018 u 21:51
Ništa od gotovog posla
Zrenjanin – Iz zrenjaninskog novoizgrađenog postrojenja za prečišćavanje voda još nije potekla, a ne zna se ni kada će. Uoči glasno najavljenog otvaranja fabrike vode „koja građane neće ništa da košta”, kada je konstatovano da je postignuta tehnička mogućnost da se iz sirove vode odstranjuju arsen i druge nečistoće, pojavila se administrativna prepreka. Uočeno je da, investitor ne može da se bavi snabdevanjem građana pitkom vodom pošto je reč o privatnoj firmi jer po Zakonu o komunalnim delatnostima taj posao može da obavlja samo javno preduzeće. Od tada javnost ne zna da je u pravcu mogućeg rešenja napravljen i jedan korak, a u Zrenjaninu se pojavljuju razne sumnje, sve do tvrdnji da, od već gotovog posla, nema ništa. Tim povodom građani postavljaju razna pitanja. Lokalni list
Kultura
30.04.2018 u 13:40
Priznanje predstavi „Zrenjanin” o položaju radnika
Nakon 68. Festivala profesionalnih pozorišta Vojvodine koji je protekle nedelje održan u Zrenjaninu na današnjoj dodeli nagrada je izražen optimizam da će ova manifestacija opstati i u godinama i decenijama koje dolaze. Kako je istaknuto još jednom je potvrđeno da se potvrđuje vekovna tradiciji, i to ne makar kakva tradicija, već tradicija velikih dramskih pisaca, sjajnih glumaca, nezaboravnih predstava, koji su svoje umeće demonstrirali u najstarijoj našoj pozorišnoj sali, na najstarijoj pozorišnoj smotri. Predsednik Zajednice profesionalnih pozorišta Vojvodine Valentin Vencel je bio pun hvale za, po njegovom mišljenju, izuzetno uspelu manifestaciju, a kod dodele priznanja na prvo mesto je stavio zrenjaninsku publiku koja je iz večeri u veče punila zrenjaninski teatar.
Srbija
29.04.2018 u 10:45
Lepotica pored Tise
No­vi Be­čej – Ov­da­šnji Hram Sve­tog Ni­ko­le, za­hva­lju­ju­ći svo­jim gra­di­te­lji­ma, ali i ob­no­va­ma u ko­je je ulo­žen ve­li­ki trud, da­nas spa­da me­đu naj­lep­še gra­đe­vin­ske po­du­hva­te u ovom de­lu na­še ze­mlje. Im­po­zant­na gra­đe­vi­na je ne­dav­no ob­no­vlje­na. Iz­ve­sno je da je cr­kva po­dig­nu­ta kra­jem 18. ve­ka, a isto­ri­ča­ri su se i ne­ka­da i sa­da dvo­u­mi­li oko go­di­ne iz­grad­nje. Ta­ko La­zar Meč­kić ob­ja­šnja­va da po­da­tak o iz­grad­nji cr­kve i go­di­na 1774. po­ti­ču ustva­ri iz 1871, ka­da je cr­kve­na skup­šti­na po­no­vo po­kri­la to­ranj i po­zla­ti­la krst. Da­tu­mi o ovim do­ga­đa­ji­ma pro­na­đe­ni su pri­li­kom ob­no­ve tor­nja cr­kve, u nje­go­voj ja­bu­ci, ko­ji je jed­nim de­lom bio po­ru­šen pri­li­kom oluj­nog ne­vre­me­na
Magazin
25.04.2018 u 08:15
Muzika u Žitnom magacinu
Poljoprivredni grad niče na selu, u Novom Miloševu, najvećem ruralnom naselju u srednjem i severnom Banatu. Već se sada vidi da će to da bude najuspešnija rekonstrukcija nekadašnjih ekonomskih celina u našem ratarstvu o čemu se već decenijama mašta po celoj Vojvodini. U ovom delu naše zemlje zjape prazni nekadašnji domovi kulture, skladišta žita, mašinski parkovi i razna druga okupljališta koje je pregazilo vreme. Ona prašnjava čame u senci ogromnih silosa, pravih divova od traktora i kombajna, okruženih sa sve manje ljudi. Rekonstrukcijom se vraća život u mesta u kojima su nekada radili i živeli znojni ratari, njihove marljive žene i neobuzdana deca. Trajao 180 godina – Vrednost rekonstruisanog kompleksa u Novom Miloševu može se sagledavati i procenjivati samo u opštem sklopu
Srbija
20.04.2018 u 22:00
Pusta sela na granici s EU
Prema nedavno objavljenim procenama, Srbija bi u 2051. godini mogla da ima i do dva miliona stanovnika manje, a u čak 40 opština broj stanovnika mogao bi da se spusti ispod 10.000 stanovnika. Među krajevima sa malim brojem stanovnika u Vojvodini i Srbiji dominira srednji Banat. Po naglom padu broja žitelja, od pet opština u srednjem Banatu ističe se njih tri: Žitište, Nova Crnja i Sečanj. Prema procenama Republičkog zavoda za statistiku, u 2016. godini opština Nova Crnja već je imala manje od 10.000 stanovnika – 9.581. Sečanj je prema toj proceni imao 12.210, a Žitište 15.573 stanovnika
Početna / Đuro Đukić
12.06.2026 u 10:46
Veća energija za Belgijance
12.06.2026 u 10:41
Arijana Grande tražila da Bela kuća ne koristi njenu pesmu u spotu za lov na migrante
12.06.2026 u 10:38
Dvoje poginulih na protestu, uhapšeno najmanje 30 žena u Avganistanu
12.06.2026 u 10:33
SAD povlače trećinu borbenih aviona iz Evrope
12.06.2026 u 10:31
Ilon Mask postao prvi bilioner
12.06.2026 u 10:28
MUP poziva vozače na dodatni oprez: devet žrtava pred prošlogodišnji raspust
Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Developed by: NewTec Solutions  &  TNation