Недеља, 07.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.02	117.73	117.38
	100.74	101.35	101.05
	127.63	128.4	128.01

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Славица Ступарушић

Магазин

19.01.2021 у 20:00

Лепоте кањона Замне

Међу прошлогодишњим заштићеним бисерима природе, скривена у беспућу планине Дели Јован, нашла се и прераст на реци Замна. Камене „капије”, такозване прерасти, изузетно су ретке и углавном представљају остатке пећине, након што се њене таванице уруше, под утицајем реке понорнице на порозном крашком тлу. Управо ти природни раритети крију се у тајновитим шумама источне Србије. Међу њима и највиши камени лукови у Европи у кањону реке Вратне, али, како многи тврде, и најлепши на реци Замна – Рајски прераст. Јавности скоро непознат кањон Замне и пећински тунел без „таванице” кроз који протиче река Замна био је и остао права „посластица” за љубитеље природе и стручњаке. Прва научна истраживања и објашњења везана за прерасти Вратне и Замне дао је 1895. године Јован Цвијић. Године 1957.

Магазин

05.01.2021 у 20:00

Планина пуна легенди

Многи су се клели да су својим очима гледали како вода тече од подножја ка врху, а аутомобили у леру клизе узбрдо на Радан планини. За физичаре ово није никакво чудо природе, већ оптичка варка. Кажу да се визуелна илузија обично јавља на шумовитим планинским обронцима, где је дрвеће кривог раста, што доводи до тога да људско око искривљену слику, која допире до њега, не може правилно да региструје, да ли је узбрдо или низбрдо. Али зашто баш овде, на Радан планини, чије је шире подручје у далекој прошлости било поприште интензивне вулканске активности, о чему сведоче разноврсне магматске стене, очувани остаци вулканских купа и кратера, лежишта метала и бројни термоминерални извори, међу којима су најпознатији извори азотних вода у Пролом бањи? И како то обично бива, док се чека на

Магазин

29.12.2020 у 20:00

Свети бор Камене Горе

Камена Гора, чијем имену је „кумовала” шума на стеновитој планини – гора на камену – планина je у југозападном делу Србије. Високо издигнута – највиши врх Равна Гора је на 1.496 метара надморске висине – уоквирена клисуром Лима и границом према Црној Гори, од 2014. године заштићено је подручје регионалног односно великог значаја. Уредба о проглашењу Предела изузетних одлика „Камена Гора” донета је на основу Студије коју је урадио Завод за заштиту природе Србије. Успостављени су режими заштите II и III степена, а управљање површином од 7.762,33 хектара на територији општине Пријепоље поверено je ЈП „Србијашуме”. – На крашкој површи Камене Горе посебну вредност представљају подземни облици крашког рељефа, пећине, којих на овом подручју има око 100 (Велика и Мала Мујова јама, Петњанске

Магазин

22.12.2020 у 20:00

Ђердап међународно значајно влажно станиште

Секретаријат Рамсарске конвенције (Конвенције о влажним подручјима) усвојио је номинацију Ђердапа за упис на Листу међународно значајних влажних станишта. Овим проглашењем је подручје Националног парка „Ђердап” стекло још један вид међународне заштите, након проглашења за Геопарк, такође у 2020. години. Србија је, на основу одлуке владе, средином ове године званично предложила подручје Ђердапа за Рамсарско подручје, 11. у нашој земљи. Номинацију је координирало Министарство за заштиту животне средине, на основу студије коју је урадио Завод за заштиту природе Србије. Рамсарска конвенција (The Convention on Wetlands) односи се на заштиту мочварних подручја од међународног значаја, нарочито као станишта птица мочварица. Кoнвенција је добила назив по иранском граду Рамсару где је и

Магазин

08.12.2020 у 20:00

Успавани вулкан Островица

Кад прилазите рудничком побрђу, видећете силуету Островице или Острвице. На неким топографским картама води се као Острвица, али је у литератури и усменој пракси, за давно угашени вулкан, чешће у употреби назив Островица. До врха, надморске висине 758 метара, није тешко доћи, тврде планинари. Ибарском магистралом иде се до скретања за насеље Рудник, затим ка селу Варнице одакле води маркирана стаза. Након ливаде и шуме, следи успон по стенама, који на неким местима изгледа опасан, али се да савладати. А када се, за око 45 минута, стигне до врха који доминира простором – заталасаном Шумадијом, пред хоризонтом људска чула дрхте. – Островица припада северозападним огранцима Рудника – највише шумадијске планине и представља део ширег еруптивног терена Рудника и Шумадије. Одликује се

Магазин

24.11.2020 у 20:00

Заштита белоглавог супа

У Специјалном резервату природе „Пештерско поље” пре две године формирано је хранилишта за белоглаве супове и остале некрофагне врсте животиња које се хране лешинама угинулих сисара, углавном папкара (коза, крава, јелена, оваца...), али и лисица, паса, зечева и на тај начин спречавају ширење потенцијалних зараза. Туристичка организација Сјеница, као управљач резервата, организовала је ове године од фебруара месеца до друге половине октобра, када је Завод за заштиту природе Србије обавио стручни надзор, изношење око 23 тоне хране. Угинуле животиње се, у сарадњи са локалном заједницом, довозе на хранилиште са подручја Пештерске висоравни и шире околине што утиче на смањење неконтролисаног бацање лешина на дивље депоније. – Успешан рад хранилишта у СРП „Пештерско поље” и ширење

Друштво

22.11.2020 у 11:39

Млади данас више знају, али су рањивији

Одрастање пуно очекивања, изазова, лоших и добрих одлука, кроз које пролази сваки млад човек. Аљошу Љубичића, физиотерапеута у кошаркашкој репрезентацији Србије за младе до 19 година, инспирисало је да напише роман „Стајалиште 21”. Животно искуство и рад са младим људима покренули су га на писање, а боравак у Кувајту му је добро дошао да заврши рукопис. Главни јунак и писац романа су „вршњаци”. Одрастају и сазревају почетком новог миленијума. Заједничка им је љубав према кошарци и такмичарски дух. „Усмераван од малих ногу на спорт коме је посвећен, са визијом да ће једног дана играти кошарку за репрезентацију”, Аљоша после завршене Средње медицинске уписује Вишу медицинску школу. Тако и свој професионални пут наставља у спорту. „Почео сам да радим као физиотерапеут пре него што сам

Магазин

17.11.2020 у 21:17

Пет букових резервата

Букви наш народ не придаје важност, као на пример храсту или грабу, мада се прва слова сричу из буквара, а на диму од буковог дрвета суши месо. Ипак ће букове прашуме бити прва добра на листи Светске природне баштине, судећи по утисцима које су на стране експерте оставили локалитети предложени 2018 године. Тара, клисура Раче (Фото С. Ступарушић) Почетком новембра експерти из иностранства обишли су националне паркове (НП), односно номиноване букове шуме у режиму строге заштите – Папратски до и Равни у НП „Фрушка гора”, Звезду и Клисуру Раче у НП „Тара” и Козје стене у НП „Копаоник” да би проценили вредност букових шума које су номиноване за наредно проширење листе Светске природне баштине. Caption – На листи Светске природне баштине налази се добро под називом

Магазин

13.11.2020 у 20:25

Драгоценост „Обреновачког Забрана”

Уређена обала Саве, са шљунковитом плажом и лежаљкама, трим стаза за шетаче и бициклисте, вештачка стена за пењање, Авантура парк за најмлађе, део су Споменика природе „Обреновачки Забран”. Заштићено подручје, укупне површине од 47 хектара 77 ари и 18 метара квадратних, налази се на територији града Београда, градска општина Обреновац. Решење о проглашењу заштићеног подручја „Обреновачки Забран” донето је 29. новембра 2013. године на основу Студије Завода за заштиту природе Србије. Посебна вредност Забрана огледа се у томе што у широј околини нема већих површина под високом вегетацијом аутохтоног састава, као што су храст лужњак и јасен, чије су шуме некада биле широко распрострањене у долинама река Србије. Највеће и Забрану најближе заштићено природно добро је Специјални резерват

Магазин

27.10.2020 у 20:00

Царство смрче и водопада

Арбиње је назив за уску долину дуж слива Дојкиначке реке коју красе најочуваније и најлепше шуме смрче на Старој планини и у Србији уопште, по суду струке. Предео атрактивним чини и корито реке извајано у црвеном пешчару са бројним водопадима и брзацима скривеним у планинском беспућу. Од 1985. године Арбиње је заштићено као Строги природни резерват „Смрче” унутaр Парка природе „Стара планина”. „Резерват, на површини од 8,70 ха, између локалитета Арабиње-Широка Вунија, чини монодоминантна шумска заједница смрче. Налази се на надморској висини од 1720-1750 метара. Стабла смрче досежу и до 40 м висине, са пречницима од 0,5 до 1,5 м. Присуство огромних иструлелих пањева сведочи о пореклу и обнови некадашње прашуме. Такође се уочавају и полутрула, лежећа дебла, као и дебео слој опалих

Претходна Следећа

Почетна / Славица Ступарушић

07.06.2026 у 18:37

Хегсет: Сукоб САД и Ирана је у статусу прекида ватре

07.06.2026 у 18:33

Назвали Ђиласа сарадником, одмах улетео Штимац са коментарима

07.06.2026 у 18:32

Рукометашице Букурешта освојиле бронзу

07.06.2026 у 18:32

Зеленски у Британији са Стармером, Макроном и Мерцом

07.06.2026 у 18:28

Брнабић у Пироту: Боримо се за јединствену Србију, без подела и мржње

07.06.2026 у 18:23

Трамп: Нећемо повлачити војнике око Ирана