Ћораве баке

Министар унутрашњих послова Ивица Дачић каже да су многе вође навијачких група угледни грађани због „заслуга у политичком животу” и да неко употребљава навијаче у политичке сврхе, али не саопштава детаље ни о „злоупотребљенима” ни о „наручиоцима злоупотреба”. Министар, дакле, зна нешто важно, али због нечег неће то јавно да каже. Претходно је министарка правде Снежана Маловић рекла да је чула како је било притисака на суд да ослободи навијаче похапшене због насиља, али јавност ни од ње ни од правосудних органа још није чула ко се то дрзнуо да притиска судије.

Ситуација личи на помало заборављена дечју игру „ћораве баке”. Игра се састоји у томе да се једном детету повежу очи, да оно јури по просторији другу децу и да настоји да погоди кога је ухватило. Сви учесници игре се познају, сви су свесни да онај кога је „ћорава бака” ухватила не може бити нико са стране него само неко од присутних. Али опет сви очекују да дете са повезом преко очију погоди име детета које је ухваћено. Ако успе, скида повез.

Наши министри, макар судећи према изјавама које су дали, са приличном извесношћу знају кога треба ухватити. Ако то кажу гласно, скинуће повез са очију и себи и српском друштву. Ако не могу сада да кажу како не би угрозили истрагу, могу да обећају да ће рећи чим се истрага заврши. Јасније оглашавање министара свакако би улило велики оптимизам грађанима који су одавно забринути због пораста насиља, а сада постају и озбиљно уплашени.

Министар Дачић и министарка Маловић јавно су наступили нешто отвореније од већине колега, па можда не заслужују да буду „прозивани”. Али овде није реч о томе ко колико ради него да ли ће све скупа бити довољно да се направи жељени помак. Јер можемо да променимо законе и донесемо нове, али ако се и даље будемо играли „ћораве баке” наставићемо са злосрећном праксом да озбиљне друштвене проблеме схватамо као део игре, а повез са очију јавности неће бити скинут.

Овде ваља подсетити на својеврсни континуитет од петооктобарских промена, бар када је реч о полицији. Душан Михајловић, човек који је био министар унутрашњих послова у влади премијера Зорана Ђинђића, јавно је говорио да полиција зна све о криминалним групама, али ни реч о њима није рекао све док нису убили премијера. Тада су власти криминалне групе везивале за режим Слободана Милошевића, са изузетком Демократске странке Србије, која је за криминал оптуживала Ђинђића.

Ситуација се променила утолико што Дачић данас каже да би неке од вођа навијачких група можда требало „позвати на прославу 5. октобра”. Променила се, дакле, тачка са које надлежни министар сагледава политичку улогу насилничких група у политичком животу. Наравно, битно смо и напредовали јер је акција попут протеста наоружаних припадника „црвених беретки” данас ипак тешко замислива, али је природно да се од власти тражи више.