Мрави у соби пуној слонова

Светској јавности још није разјашњена ни афера „Климагејт” са британским научницима који су наводно манипулисали подацима о томе да је човек крив за климатске промене, а већ је нов скандал затресао Конференцију Уједињених нација о климатским променама у Копенхагену. У јавност је „процурио” нацрт споразума, према којем богате земље, уједно и највећи загађивачи планете, на известан начин избегавају преузимање одговорности у смањивању емисије штетних гасова.

Лондонски „Гардијан” је објавио овај незванични документ, познат као „дански текст”, према којем се знатно слаби улога УН у борби против климатских промена, док се већа овлашћења дају богатима, а сиромашне земље маргинализују. Да апсурд буде већи, сиромашним земљама се не дозвољава емисија угљен-диоксида већа од 1,44 тоне по особи до 2050. године, док се богатима дозвољава безмало дупло већа – 2,67 тона. Осим тога, износи се само циљ да се спречи повећање просечне температуре за два степена Целзијуса, али не и како то постићи.

„Дански текст”, који су наводно саставили између осталих и представници Данске, САД и Велике Британије, наишао је на љутиту реакцију сиромашних земаља јер се тиме „баца у воду” све о чему се две године преговарало, а и одступа се од начела Протокола из Кјотоа којима се од богатих земаља захтева да предузму одлучну акцију у смањењу испуштања гасова који стварају ефекат стаклене баште.

Ситуацију је најбоље описао један експерт за климу рекавши да сиромашне земље „као мрави у соби пуној слонова” ризикују да буду истиснуте из преговора у Копенхагену. Вапаји мрава слабо допиру до слоновских ушију, осим кад су у питању Кина и Индија које слоновским корацима напредују да пређу из категорије земаља у развоју у развијене земље.

Кинески представници су, уз замерке да „данским текстом” неће бити спречене климатске промене, одмах понудили свој „уравнотеженији” предлог који би земљама у развоју дозволио да премаше своје квоте за смањење емисије угљен-диоксида.

Није тешко уочити да слонови размишљају само о томе како да осигурају свој несметан економски развој – па чак и по цену да због глобалног загревања Венецију и Санкт Петербург преплави вода, озонски омотач у потпуности нестане, отопе се глечери на Гренланду, нестану бројне биљне и животињске врсте…

Оба предлога заправо представљају и покушаје главних преговарача (САД, Јапан и Британија наспрам Кине и Индије) да кроз притисак јавности добију што више у преговорима. Колико год се буниле афричке земље, њихов глас не допире до стола где се одлучује, иако ће управо велике силе радо наставити да одржавају својеврсни климатски колонијализам тиме што од сиромашних земаља купују квоте за емисију штетних гасова.

Неизвесно је само да ли ће слонови хтети да утишају своје трупкање климатским друмом зарад опстанка мрава. Али и сопственог.