Балканпол

Зваће се Хрватско-српски центар за борбу против организираног криминала и тероризма. Била би то прва заједничка институција од распада Југославије.

Идеја је настала док су се министри унутрашњих послова Србије и Хрватске, Ивица Дачић и Томислав Карамарко виђали на службеним састанцима. Дачић је изнео ту идеју као могући модел сарадње полиција земаља из наше регије. Та идеја је наишла на баш добар пријем, и код Карамарка и у Хрватској. Реч је о формирању регионалног центра за прикупљање оперативних података о организованом криминалу и тероризму. Нешто по узору на мини Интерпол, тачније Балканпол.

Објашњавајући разлоге формирања оваквог центра Дачић је у интервјуу загребачком „Јутарњем листу” рекао да „сви знамо да практично не постоји нити једна озбиљна група организираних криминалаца, која у свом саставу нема припаднике готово свих народа из свих држава бивше Југославије. Министар није ни морао да иде у детаље и да доказује да је „братство-јединство” једино у криминалним групама остало као рецидив. Од окупљених у групи која је убила Иву Пуканића, преко „Балканског ратника”, па крволочног убиства Србина Цветка Симића на загребачком језеру Јарун, али и уназад до Улемека и његовог скривања у Херцеговини и поседовања хрватског пасоша. Да не трошимо простор на шверцерске канале, погранична мувања и сличне работе које су у порасту.

Већ и врапци знају: жели ли неки криминалац да буде недоступан у својој балканској држави, најједноставније му је да збрише преко границе и да тамо ужива плодове свог рада, спокојан у бекству. Дакле, две државе су се договориле да више нема ваших и наших, него да су сви наши.

Полицијска сарадња, па привредна сарадња, па српски туристи на Јадрану, па Јадранска кошаркашка лига... Ипак остаје и сенка, чак оловни облак, када су у питању злочинци и то они ратни... Око њих нема, засад, консензуса. Додуше, крајем прошле године списак оних против којих се у Хрватској воде кривични поступци за ратне злочине прослеђен је амбасадама БиХ, Црна Горе и Србије. Списак, тврде, није тајни јер сваки грађанин може проверити у амбасади налази ли се на списку или не. Хрватске власти баратају са бројем од око 500 лица оптужених за ратне злочине на територији те државе. Међутим, велики је број оних који су под истрагом, затим осуђених у одсуству, као и оних где су истраге прекинуте, а нису на овим списковима. И у другим државама с простора бивше Југославије, чврсто се стоји на ставовима да ратни злочинци нису „бирани” по истим критеријумима, па се у пракси редовно дешава да један те исти за једне јесте а да за друге није злочинац. Примера има и превише: Ејуп Ганић, Мирко Норац, Насер Орић, Хашим Тачи, Рамуш Харадинај, Момчило Перишић и колико још знаних и незнаних. Ту нема договора на видику. Много лакше је гањати обичне криминалце!