(Не)савесни лопови

Све новине, сваког дана, објављују вести и текстове о лоповима и лоповлуцима свих могућих врста, од оног Мејдофа који је у Америци украо шездесет милијарди долара и зарадио 150година робије, до аматера у Лапову чији су плен на железничкој станици били кифла и боца пива. То траје толико дуго да,признајем, више не читам помно те ствари – само прелетим наслове јер сам се, као и остали читаоци, толико навикла на то штиво да ме ништа више не чуди – ни ко краде, ни колико, ни где, ни како.

До јуче, мислила сам да је ствар са лоповима јасна – они су мали, средњи, велики, огромни, планетарни... свеједно, иста ствар, лопов је лопов и следују му придеви као што су: препреден, вешт, невешт, алав, незајажљив, криминалан, смотан, обично непознат, или свима познат, бескрупулозан, пробирљив, непробирљив, организован, политизован, повезан, заштићен, партијски опредељен, неопредељен, дрзак, компјутеризован, моторизован... – чинило ми се да нема ознаке за лопова коју већ нисам чула. Односно, да – што се тиче лоповлука – нема више ничег што би ме могло изненадити.

Кажем, чинило ми се. Јер јуче, изненада, такорећи из заседе, нашла сам се, очи у очи, са потпуно новом карактеризацијом лопова. Таман сам хтела да заклопим новине, односно страну са хроником лоповлука, кад – шок!

Поглед ми се приковао за вест у којој је писало: „Несавесни лопов, после пљачке мале поште у приградском насељу, оставио широм отворена врата...”

Да ли се варам? Да нисам погрешно прочитала? Не, вест је заиста тако почињала: „Несавесни лопов“. Дакле, придев „несавесни“ наметао ми је констатацију да постоје и „савесни“ лопови. Пошто сам знала шта раде они „несавесни“, запитала сам се ко су онда ти „савесни“ и каква је то крађа која их сврстава међу примерне грађане.

Природно, почела сам од оних малих и средњих „савесних лопова“. Да ли су они пажљивији према објекту који пљачкају? Да ли за собом затворе и закључају врата? Да ли воде рачуна да не разбију стаклене површине током провале у објекат – мету пљачке? Да ли користе специјалне калаузе како не би оштетили браву власника? Да ли можда изврше процену вредности украдене робе па онда у адекватној висини, заузврат, исхоблују оштећеноме паркет, окрече зидове, усисају тепих, обришу прашину, оперу прозоре, судове, веш, орибају купатило, скувају ручак, поправе неки кућни апарат за који нису заинтересовани да га украду... Или, ако су кола у питању, поправе шта треба, оперу их и исполирају, наточе горива колико су потрошили док су се служили аутом, замене уље... и на крају их уредно паркирају на место одакле су их узели на „позајмицу“. Да ли они чак и враћају власнику ствари за које накнадно схвате да им неодговарају или да не могу да их препродају јер не иду на тржишту?

Затим су дошли на ред велики и огромни „савесни лопови“. Шта би њих могло да „краси“? Да ли поткрадање државе (које се никада није сматрало толико страшним) или поткрадање широких народних маса, које кад се процентуално расподели по глави становника не испада превелика сума за оштећеног? Кад сам боље размислила,наметнуло ми се уверење да оно што неке од великих „савесних лопова“ чини посебним јестењихова мимикрија. Распоређени су по разним угледним организацијама друштва као што су: државни апарат, здравствене установе, просветне, културне, спортске... чак и оне где бихих најмање очекивала као што су: црква,хуманитарне организације (владине и невладине), полиција, војска, суд... Зато их је тешко на први поглед распознати.

Да ли нас они огромни „савесни лопови“ који су део приватног предузетничког сектора, кад не могу да докажу порекло новца и имовине, улажући тај новац у отварање фабрика, предузећа, разних важних институција и нових радних места, тиме уверавају да друштво вуку напред,у просперитет?

И, најзад, дошла сам до планетарних „савесних лопова“. Да ли су то они који нам, у замену за оно што нам краду, нуде илузију да ћемо ускоро добити боље и квалитетније све оно што су нам узели?

Ако би било тако, наметао ми се закључак да би, постепеним креирањем те нове карактеризације лоповлука – назване „савесни лопови“, дошло до мењања моралног кодекса који би амнестирао кривце.

Могуће да је тако.

Али, са придевимаили без њих, лопов је лопов!