Јанукович брише учинак свог претходника

Украјински председник Виктор Јанукович очигледно не преза од сукоба са представницима опозиције. Јучерашње бурно заседање Врховне раде (парламента) поводом ратификације договора о продужењу боравка руске црноморске флоте на Криму просто је бацило у сенку други Јануковичев политички потез: изјаву да велика вештачки изазвана глад која је косила Украјином 1932–1933. године није била – геноцид.

Оваквим ставом, изреченим пред европским парламентарцима у Стразбуру, Јанукович је у потпуности дезавуисао све напоре свог претходника Виктора Јушченка да докаже да су за поменуту трагедију криви некадашњи властодршци из Москве, и да би, с тим у сагласности, данашња Русија као наследница СССР-а требало да сноси одговарајућу одговорност. Иницијативу да се Голодомор, како Украјинци називају трагедију из тридесетих година прошлог века, прогласи геноцидом до сада је подржало дванаест држава, али не и Уједињене нације.

„Оваквом изјавом Јанукович је директно прекршио закон ’О Голодомору 1932–1933. у Украјини’”, тврде представници опозиционе партије Наша Украјина (НУ) Виктора Јушченка. „У 2. ставу овог закона стоји: ’Јавно негирање Голодомора представља изругивање над сећањем на милионе жртава, унижење достојанства украјинског народа и противзаконито је”, наглашавају у НУ.

Подсетимо, у вештачки изазваној глади 1932–1933. само у Украјини је страдало између седам и десет милиона душа, од чега око четири милиона деце. Била је то свакако највећа трагедија у овој земљи у двадесетом веку, а њене последице се, практично, осећају и данас. Парламент Украјине је у новембру 2006. признао Голодомор за геноцид украјинског народа. Оно што је навело Јануковича да изјави да овај чин није био уперен искључиво против Украјинаца јесте чињеница да су у истој несрећи страдали и житељи Русије, Белорусије и Казахстана. Процентуално гледано, у односу на број становника, Казахстан је чак поднео веће жртве од осталих, али укупни број умрлих у Украјини је, свакако, био највећи.

Како наводе у НУ, Јанукович је изјавом у Стразбуру дезавуисао и недавну одлуку Апелационог суда у Кијеву којом су као кривци за Голодомор означени „највиши руководиоци бољшевичког тоталитарног режима“ Јосиф Стаљин, Вјачеслав Молотов, Лазар Каганович и Павел Постишев, као и украјински партијски руководиоци из тог времена: Станислав Косиор, Влас Чубар и Мендељ Хатајевич. Како се наводи у пресуди, они су спроводили геноцид над украјинском националном групом, тј. вештачки су стварали услове за живот са циљем делимичног физичког уништења људи.

Нема сумње да је политика бившег украјинског председника Виктора Јушченка била усмерена на кидање свих веза са Русијом као бившом совјетском матицом и приклањање интересима САД у Европи, а посебно на подручју бившег СССР-а. Ова настојања произвела су, међутим, сасвим неочекивани ефекат за Јушченка. Наиме, европски партнери Русије, вођени пре свега сопственим интересима, нису баш благонаклоно прихватили политику украјинског председника, посебно пошто је она у више наврата довела до прекида протока руског гаса преко Украјине ка Европи.

Са друге стране, у односима са данашњом Русијом Европа се одавно одрекла идеолошких одредница и окренула сарадњи, посебно на пољу економије. Тако је и испало да су подршку украјинској интерпретацији велике глади од Европљана дали само парламенти Естоније, Летоније, Литваније, Грузије, Мађарске и Пољске, дакле земаља које су или улазиле у састав СССР-а, или су деценијама биле под његовим изразитим политичким и војним утицајем.

У сваком случају, Јануковичу је, после договора о останку руске флоте на Криму, што је од стране опозиције такође протумачено као издаја националних интереса, у велике грехове додата и тврдња да Голодомор није био чин геноцида. С обзиром на то да и украјински премијер Микола Азаров најављује нове велике споразуме са Русијом не треба ни сумњати да ће варница на релацији шеф државе–опозиција бити још много.