Москва штампа непролазне српске строфе

Чачак – Научни савет Института за светску књижевност Руске академије наука сагласио се, као издавач, са објављивањем „Антологије српске поезије 20. века” аутора др Андреја Борисовича Базилевског, која ће садржати непролазне стихове 33 наша песника. Већи део књиге припремљен је за штампу а паралелни текст на српском и руском, са подробним напоменама о ауторима на другом језику, условио је да обим буде чак хиљаду страница.

– Антологија ће изаћи идуће године. Током ове, конкурисаћемо за финансијску подршку једног научног фонда у Москви, а уколико тај покушај не успе средства ћемо тражити преко спонзора и штампати ово дело, у тиражу не већем од 2.000 примерака – рекао је за „Политику” др Базилевски (53), песник и преводилац са пољског и српског, који ради на овом институту.

Доктор филолошких наука из руске престонице почео је да преводи српску поезију током НАТО бомбардовања 1999. године и, привучен снагом тих строфа, одлучио да приреди тротомну „Антологију српског песништва” на руском језику. Објављена је 2004, 2006. и 2008. године у Москви (издавач „Вахазар”), има више од 3.000 страница, обухвата стваралаштво 75 српских песника и садржи 4.500 песама, од којих је Базилевски на матерњи превео трећину. То је, данас, највећа антологија српске поезије на свету.

Исту антологију, само на српском, штампала је у три протекле године издавачка установа „Источник” при Епархији канадској Српске православне цркве. Међу нашим исељеницима у Северној Америци управо је у току представљање трећег тома који је изашао у марту ове године, и Базилевски је био позван да допутује. Уместо тога одлучио се, међутим, да прихвати позив Градске библиотеке „Владислав Петковић Дис” из Чачка и појави се овде, у својству госта 47. „Дисовог пролећа”.

Како је одабирао песнике за своју нову панораму српске поезије новијег доба?

– Ставио сам на сто оних 75 имена из антологије на руском, и на том списку тражио најбоље од најбољих – вели Базилевски.

То су, по његовом избору, Лаза Костић, Војислав Илић, Алекса Шантић, Јован Дучић, Милан Ракић, Владислав Петковић Дис, Милутин Бојић, Иво Андрић, Милош Црњански, Момчило Настасијевић, Растко Петровић, Десанка Максимовић, Душан Матић, Душан Радовић, Васко Попа, Бранко В. Радичевић, Слободан Марковић, Стеван Раичковић, Миодраг Павловић, Бранко Миљковић, Љубомир Симовић, Бранислав Петровић, Матија Бећковић, Витомир Николић, Милован Данојлић и Рајко Петров Ного. Састављач антологије ускоро ће изабрати стихове још седморо поета.

Базилевски истиче да издавачка кућа „Вахазар” коју води он, уз сарадњу троје своје деце, уметника, од 2004. године издаје двојезичну библиотеку са стиховима српских песника, а припрему шаље у Београд где књиге штампа издавачка кућа Мирослава Тохоља, „ИГАМ”.

– Антологију објавите сад па ко зна кад, а српско–руска поетска библиотека „Вахазар” – „ИГАМ” јесте жива ствар, она тече. Иначе, тренутно радим на специјалној, великој антологији дечје поезије Србије. То је веома јака страна вашег песништва и за тај узраст имате више значајних поета него била која друга словенска земља. То ће такође да буде двојезична књига, са илустрацијама које ће, обећао је, сачинити ваш значајни песник Мошо Одаловић – рекао нам је гост из Москве.

Г. Оташевић