Прва планета придошлица

Прва планета улетела је у нашу галаксију јурећи за својом одбеглом звездом. Откуда је пристигла? Из сазвежђа које је прогутао Млечни пут у страховитом надвлачењу, што је уобичајена појава у бескрајном космичком пространству.

И по угледу на човеково прождирање своје двоножне сабраће, назива се „космички канибализам”.

Али астрономи из Европске јужне опсерваторије (ЕСО) у Чилеу су тек сада уочили да се једна придружила огромном звезданом сестринству (око 200 милијарди небеских кресница), којем су стари Грци име наденули, са Сунцем у удаљеном крају једног од кракова. (Према предању настало је када се по небу излило млеко из прсију разљућене богиње Хере када је схватила да доји Зевсово ванбрачно дете, Херакла.)

Небеско тело налик гасном диву Јупитеру (за четвртину веће масе), али знатно топлије, облеће око матичне звезде за коју се претпоставља да није крупнија од Сунца. Необични двојац, који је претходио стварању Сунчеве породице (и Земље), увучен је у окриље Млечног пута пре, отприлике, девет до шест милијарди година.

И звезда и планета су прилично старе, а поврх свега оскудевају у металима. А то значи да таквим „космичким светиљкама” недостају хемијски елементи тежи од водоника и хелијума.

Планету која је преживела звездино надимање у „црвеног џина”, што Сунце очекује за пет милијарди година, осматрачи су уписали под каталошким називом – ХИП 13044б. У сваком случају, новооткривена звезда послужиће да се што боље сагледа будућа судбина ове наше око које Земља неуморно обиграва. А људи?

Ко зна да ли ће, уопште, постојати негде у космосу, а планета која их је одњихала биће ионако потпуно спржена.

Шта су још астрономи сазнали?

Прва вангалактичка планета је необично близу своје матичне звезде (ХИП 13044) која се изнова сажима ближећи се неумитном згашњавању. Начини један круг сваких 16,2 (земаљска) дана, а највише јој се приближи на осам милиона километара (само 5,5 одсто растојања Земље од Сунца). Звезда је од нас удаљена 2000 светлосних година и налази се у сазвежђу Форнакс, а готово цела је сачињена од водоника и хелијума (једва један посто осталих хемијских елемената). Сунце, међутим, садржи више гвожђа, никла, кисеоника, силицијума, сумпора, магнезијума, угљеника, неона, калцијума и хрома.

(Светлосна година је растојање које светлост, путујући брзином од око 300.000 километара у секунди, превали за годину дана, а то је око 9,6 хиљада милијарди километара.)

Како је, иначе, планета опажена?

Након шестомесечних посматрања кроз 2,2-метарски телескоп велике разлучивости, постављен на надморској висини од 2.400 метара, астрономи су приметили мала померања на звезди која су указивала на то да је привлачи неко кружеће небеско тело.

Минуле године откривена је планета у суседној галаксији Андромеда, коју ће Млечни пут заувек привити у свој чврст загрљај за, отприлике, пет милијарди година. Откриће, нажалост, није потврђено.

Новоопажена је, иначе, припадала знатно мањој галаксији коју је наша привукла пре девет до шест милијарди година.

У протеклих 15 година астрономи су опазили малтене 500 планета у нашем космичком суседству, ниједну изван Млечног пута. Научни чланак који описује несвакидашњи подвиг објављен је у најновијем броју чувеног часописа „Сајенс”.

Станко Стојиљковић

----------------------------------------------

Кумова слама

Како изгледа галаксија у којој се, као у пласту сена, крије игла названа Земља?

Готово је извесно да никад нећемо бити кадри да пошаљемо летелицу изван Млечног пута која ће га снимити као што поједине то већ чине с – нашом планетом. И без тога астрономи имају прилично јасну представу.

Наша галаксија стара је око 13 милијарди и 600 милиона година (мало млађа од космоса), начичкана је с 200–400 милијарди звезда, а постранце посматрана подсећа на веома издужени (и истањени) котур у средини малчице надут (ту јој је средиште). Огромни диск се протеже, с краја на крај, око сто хиљада светлосних година. Ако бисте испалили светлосни зрак да је обиђе, морали бисте да сачекате око 250.000 светлосних година да се он врати.

Претворимо ли то у свакодневне мере, Млечни пут достиже у пречнику 130 километара, а Сунчев систем тек два милиметра!

Још су стари Грци дугачку светлу (звездану) врпцу на ноћном небу назвали – Млечна стаза (Via Lactea, на латинском). У нашем народу се, међутим, уврежило име – Кумова слама.