Е, а Норвешка?

Желео сам да ово поделим са свима који читају ову рубрику. И ја сам као можда многи од вас маштао од малена да одем преко границе, да одем у иностранство. Мој покојни отац је радио скоро 6 година у иностранству преко неке грађевинске фирме а ја сам стално размишљао како би било лепо да и ја негде одем.

И током школовања ми се иностранство стално врзмало по глави. После школе сам добио запослење и оженио се. Онда смо супруга и ја заједно размишљали о одласку из Србије. Прво смо се ослањали на рођаке, пријатеље и познанике , затим школске другове и другарице који живе у иностранству како би нам они помогли да одемо било где. Покушавали смо да одемо у Италију, Немачку, Швајцарску, ЈАР, Аустралију, Америку, Канаду, и Шведску али резултата није било.

И након 20 година дође један наш познаник и упита нас - после приче о покушајима одласка - еее, а Норвешка? Шта мислите да одете у Норвешку?

После пар година смо у томе и успели. Супруга је мало дуже овде од деце и мене који смо овде 4 године.

Неки ће рећи - ех, само 4 године, то и није неки период за упоређивање живота у Србији и овде. Међутим, ја стојим иза свега што ћу написати.

У Србији сам само ја радио, супруга је била дуго година незапослена иако је била одличан ђак. Радио сам преко 20 година и само сам једном закаснио на посао 20 минута јер аутобуса није било. Радио сам увек савесно и поштено свој посао и од те плате (која је била око 350 евра) могли смо да одемо на море, и на зимовање. Живели смо скромно и у складу са оним што смо имали, нисмо без потребе улазили у минус.

Овде радим већ 3 године, ниједном нисам закаснио на посао ниједном нисам био на боловању. Радим исто тако савесно и поштено свој посао и за то сам више него добро плаћен. Идемо на море једном годишње, на мини зимовању смо сваког викенда у зимској сезони.

Ја (а мислим и моји) сам више него задовољан оним што нам је Норвешка пружила. Нећу ништа ново рећи ако кажем да овде могу да планирам и да нешто уштедим. Плата је сваког 15. у месецу и не треба да питам кад ће плата, јер ја сам то зарадио - а како је то тешко зарадити, то знају само они који раде у иностранству. Не, не жалим се, чак се не жалим ни на сивило и мрак, ни на хладноћу ни на снег, једноставно сам се навикао на све то тако брзо да не могу ни сам веровати да је тако.

Плаћам 36 процената пореза , али и за мене остаје довољно. Радим кад хоћу прековремено. Имам времена и за друге ствари осим посла и задовољан сам.

...........
НАПОМЕНА: Није дозвољено преносити текстове са рубрике без претходног одобрења аутора и Политике Online јер се тиме двоструко крше ауторска права. Непоштовање ове забране произвешће законске последице. Редакција.