Сенди одувала истину

Тек после скоро недељу дана откад је ураган „Сенди” протутњао Карибима, катастрофална разарања и укупно 70 погинулих на Хаитију, Куби, Бахамима, Порторику, Доминиканској Републици и Јамајци стигли су на иоле приметно место у светској штампи и водећим ТВ каналима и интернет порталима.

Али, ни сада фотографије и вести о више од 18.000 породица на Хаитију који су измештени и живе у шаторима нису успеле да се пробију на насловне стране водећих листова. Истих оних који су на насловницама обележили и док се „Сенди” тек приближавала источној обали САД.

Иако је свака катастрофа довољно значајна да буде вест, у западним медијима и даље важи доскочица из америчких редакција да је „један погинули ватрогасац у Бруклину вредан као пет енглеских бобија, који су вредни као 50 Арапа, који су вредни као 500 Африканаца”.

Слично неписано правило важи и у медијима у Великој Британији где „стотину Пакистанаца који се сурвају у аутобусу са планине чине мању причу од три Енглеза који се даве у Темзи”.

У складу с тим не би требало да чуди да у четвртак ујутру, када су сви медији брујали о тада 55 жртава у САД, мало ко је знао да су на Хаитију погинуле 52 особе, на Куби 11, на Бахамима, Порторику и Доминиканској Републици по две, а Јамајци једна особа.

Иако је тада, у поређењу са бројем становника, на Бахамима и Хаитију процентуално погинуло 30 пута више људи него у САД, мало ко је марио за то.

Они који су и марили углавном су били на друштвеним мрежама и немали број њих је заправо користио прилику да испољи свој антиамериканизам. Тако није било неуобичајено да се виде коментари својеврсног наслађивања чињеницом да се најјача економска сила света суочава са суперолујом.

И западни медији и антиамерички настројени блогери успешно су заборавили жртве које су им „мање блиске”. Док су једни заборавили пола милиона житеља кубанског града Сантјага који су више од недељу дана без струје, други су се спрдали са грађанима Њујорка који су се такође суочили са несташицом струје.

Међутим, то није једина истина чији део је из водећих светских медија одувала „Сенди”. Приметно је да етаблирани ТВ канали, нарочито амерички, ураган и потоњу суперолују уопште нису стављали у контекст глобалног загревања.Иако нема доказа да искључиво глобално загревање изазива ове природне непогоде, бројни експерти за климу истичу да глобално загревање и те како утиче на интензитет и учесталост урагана.
Амерички медији су у двадесетчетворочасовном праћењу „Сенди” просто изоставили овај део приче. Штавише, само су поједини експерти приметили да је ово први пут од 1984. године да ни у

једној од три предизборне председничке дебате није поменута тема климатских промена, иако је чак и Пентагон навео глобално загревање као једну од претњи америчкој безбедности.

То очигледно није била тема, јер оба кандидата нису „јаки” на том пољу – Мит Ромни уопште не признаје постојање глобалног загревања, а Барак Обама је мало тога учинио упркос великим обећањима.

Делује саркастично када се пореде снимци катастрофалних последица суперолује која је протутњала источном обалом САД са снимцима републиканске конвенције одржане пре неколико недеља у Тампи на Флориди.

С једне стране, погинули и порушене куће, а с друге стране, Ромнијев говор у којем смех присталица прекида његово иронично помињање да је „председник Обама обећао да ће успорити раст океана и излечити планету”.

Иронично је и то да је, тек пошто је протутњала „Сенди”, амерички милијардер и њујоршки градоначелник Мајк Блумберг подржао Обамину председничку кандидатуру, како је навео, баш због тога што је „преузео велике мере за смањење потрошње угљен-диоксида” и што „види климатске промене као ургентан проблем који прети нашој планети”.

За разлику од лошег реаговања Џорџа Буша у време урагана „Кетрин”, Обама је током урагана „Сенди” добро реаговао и сасвим је могуће да ће му баш то допринети да успе да придобије довољан број гласача да претекне Ромнија у тесној председничкој трци.

Можда ће то бити довољно бирачима, али потпуна истина је да је, упркос предизборним обећањима, Обамина администрација учинила мале кораке у спречавању глобалног загревања и да су климатске промене биле поприлично иза економије, финансија, здравствене заштите или рата у Авганистану.

Иако је донео строжа правила о томе колико возила смеју да троше по пређеној миљи (која ће ступити на снагу тек 2025. године), Обама се није помучио да у Конгресу прође закон који би у САД ограничио емисију штетних гасова, али и омогућио загађивачима да тргују својом квотом дозвољеног загађења. Због тога ову тему скоро да није помињао у кампањи. Све док „Сенди” није задувала.