Министарска посла

Чланови владе не могу имати никаква преча посла од доласка у Народну скупштину Србије, да бране своје законе и полажу рачуне народним посланицима. Ово је реченица коју је опозиција врло често користила у претходним сазивима. Ни у овом неће бити другачије, ако се по јутру дан познаје.

Дојучерашњи опозиционари, чак и они који су се из посланичке клупе преселили у министарску фотељу, врло брзо су открили да имају много важнијег посла од доласка у парламент да чују шта посланици мисле о њиховим предлозима закона, да критичарима објасне зашто нису у праву, или да неку добру сугестију прихвате и побољшају предложени акт.

Додуше, нису баш одмах почели да „заобилазе” парламент. Прво су мало каснили, потом је примењена лоша и оштро критикована пракса уведена у претходном сазиву, да пред посланике дође, уместо ресорног, било који министар, који ће ту, форме ради, седети, ћутати и чекати да се, углавном, опозиционари испричају, па да оде. Да ради неки важнији посао. Руку на срце, било је и министара који су се потрудили да, колико-толико, савладају материју из ресора колеге кога замењују, попут Славице Ђукић-Дејановић и Жарка Обрадовића. То су, ипак, изузеци.

Нису, међутим, министри криви за лагодан однос према онима који су их изабрали и којима, по закону, треба да одговарају. Главни кривци су увек посланици владајућих коалиција, па и ове садашње, који су пуни разумевања за „своје” министре и њихове обавезе.

Министри, међутим, немају разумевања за посланички немар. Кад се, само једном, догодило да седница буде одложена за сат времена због недостатка кворума, одмах је реаговао Александар Вучић, први потпредседник владе, министар одбране и лидер напредњака, извинивши се грађанима због оваквог пропуста. Његово извињење пренео је јавности Верољуб Арсић, шеф посланичке групе СНС-а и обећао да се то више неће поновити. И није.

Нико из владе се није извинио посланицима ни за кашњење, ни за долазак ненадлежних министара, ни за то што је седница парламента прекинута, јер се министар уопште није појавио и што је око милион динара, колико кошта дан заседања, бачено у ветар. Кад се о овом трошку буде писало у медијима, посланици ће онда кукати, оптуживати медије за непоштовање „високог дома” и срозавање његовог угледа. За лош утисак о посланицима и парламенту, нису криви медији, већ они који су пуни разумевања за обавезе министра, они који дозвољавају да Народна скупштина Србије буде третирана као сервис владе, као место где се изгласава све што стигне из Немањине 11.

Има, ипак, наде да Народна скупштина, једнога дана, постане поштовани „високи дом”. За почетак, добро је што се већина министара уредно појављује на редовном месечном „пропитивању” пред посланицима, пре свих, премијер Ивица Дачић и први потпредседник Александар Вучић. Добар потез је и то што је Небојша Стефановић, председник парламента, прекинуо седницу, не пристајући, за разлику од претходног сазива, да се расправља без присуства министра.