Хумор 21. века

До јуче су га знали само његови пријатељи и рођаци, студенти и колеге са факултета, а већ данас је медијска звезда. Професор крагујевачког Економског факултета доктор Милан Коцић постао је синоним за „директни маркетинг” у Шумадији, Србији, на Балкану, а и шире, пошто је његова истоимена књига, путем интернета, за мање од 24 сата „опловила” цео свет.

Било је то прошле среде, када је један од његових студената, на свом фејсбук-профилу и твитер-налогу, обзнанио да је професор др Коцић у свом уџбенику „Директни маркетинг”, као релевантну информацију навео шаљиву вест која се појавила у „огледалу” сатиричног портала „Њузнет”. Укратко, Марк Зукерберг, оснивач компаније „Фејсбук”, намеравао је радницима да забрани посећивање ове друштвене мреже док су на послу, пошто тако губе драгоцено време, а фирми опада ефикасност.

На 302. страни свог уџбеника, који се на Економском факултету у Крагујевцу може купити за 1. 200 динара, доцент Коцић није навео о чему се заправо ради. Без контекста и објашњења, он је једну измишљену вест, чија је једина сврха била да засмеје кориснике друштвених мрежа на интернету, представио као кредибилну чињеницу.

Дан пошто се „прославио”, он је на конференцији за новинаре покушао да се одбрани, поручивши да је све то био „маркетиншки трик”, осмишљен зарад студената којима је, како је објаснио, оставио могућност да препознају шта је права академска, а шта лажна информација. И уопште му није јасно зашто су медији направили толику „галаму”.

Да ли се овај крагујевачки професор избламирао и уплео као „пиле у кучине”, у мрежу масмедијалних комуникација или је, можда, желео да изрекламира и себе и свој уџбеник?

Декан Економског факултета у Крагујевцу професорка др Верица Бабић сматра да је њен колега „на најбољи могућни начин показао шта је то „директни маркетинг”. Студенти су, такође, стали у одбрану свог „омиљеног професора”, уз опаску да, као припадник старије генерације, не разуме „хумор 21. века”.

Ако је професор Коцић заиста хтео да се вине у медијске и научне орбите, онда је у томе свакако успео. Aли по коју цену, имајући у виду да је постао предмет подсмеха најшире јавности? Тешко је веровати да је посреди „маркетиншки трик”, пре ће бити да је у питању кардинална грешка која покреће многа питања.

Ко све ради на нашим факултетима, како се пишу уџбеници, да ли неко контролише њихов квалитет, па до тога шта се уопште дешава са нашом академском сценом која се под навалом сумњивих факултета, лажних магистара и доктора наука, полако али сигурно претвара у својеврсну естраду звања и знања. Није реч само о актерима афере „Индекс”, који још предају и руководе Правним факултетом у Крагујевцу.

Ха, ха, како сте наивни. Професор Коцић, заправо, не постоји. Све је ово измишљено да бисмо вас насмејали до суза.