Колико коштају промене у образовању

Према предвиђањима креатора Стратегије развоја образовања Србије до 2020. године, највише новца ван буџета Министарства просвете за промене у образовању биће потребно управо за – финансијски део реформе у школама и на факултетима. Наиме, најскупље акције, како читамо у акционим плановима, биће утврђивање трошкова студирања, као и за развијање новог модела финансирања „по броју ученикa” – по 100.000 евра.

Упола јефтиније биће инклузија, као и јачање васпитне улоге школе (по 48.000 евра), мрежа школа коштаће 44.000 евра, а 30.000 евра стварање локалног система бриге о деци. За успостављање целовитог информационог система биће потребно додатних 24.000 евра.

Утврђивање износа трошкова студирања по појединим областима и високошколским установама предвиђено је у наредних годину дана, како би пред почетак наредне школске године на универзитетима ти износи били јавно објављени. У овом документу се предвиђа и формирање експертског тима који ће се дугорочније бавити анализом постојећег модела финансирања, припремом увођења нових елемената финансирања, развојем новог модела, његовим тестирањем, провером, применом…

У истом периоду и за такође, најмање 100.000 евра додатног новца, биће развијан и систем финансирања по броју ученика. Подсећања ради, цена по ученику биће креирана на основу типа школе, броја деце са посебним потребама, квалитета путева, густине популације…

Међутим, и у стратегији је наведено да је за успешну примену новог модела финансирања, неопходно постојање информационог система, из којег ће се прикупљати подаци и на нивоу локалне самоуправе и сваке школе појединачно. За то је у акционим плановима предвиђено најмање 24.000 евра додатног новца, а реалност је да је више пута започињано увођење јединственог информационог система, за шта су узимани кредити и донације.

У спецификацији трошкова, за рецимо, оптимализацију мреже основних школа, која би требало такође да почне од овог месеца и траје до јануара 2016. године, наводи се да је изван стандардних буџетских средстава потребно још најмање 44.000 евра. Од тог броја, 24.000 је предвиђено за „људе”, а 20.000 за „10 регионалних семинара за обуку”.

– У акционим плановима за спровођење стратегије не говори се довољно прецизно о финансијама, а ни поједине акције нису јасне. Мени, примера ради, стварно из овог документа није видљиво шта то школа треба да уради на васпитној функцији до 2020. године – каже проф. др Бора Кузмановић, члан Националног просветног савета.

Проф. др Драган Денић, са Електронског факултета у Нишу, наводи да би у овом делу, око васпитне функције школе, ваљало додати једну реченицу о подизању еколошке свести ученика.

– Србија је затрпана кесама и флашама. Ако ништа друго, можемо да се потрудимо да нам држава буде чистија: кренути са упорном едукацијом од основне школе и реализовати велики број акција кроз ваннаставне активности – став је др Денића.

Почетак увођења мајсторског образовања у средње школе предвиђено је, према овом документу, за децембар 2014. године, а завршетак акције у мају 2017. Да би добили нове мајсторе, биће потребно најмање 5.000 евра додатних средстава. Крајњи циљ је, читамо, развијен систем мајсторског образовања за најмање 30 занимања и најмање три генерације мајстора који су стекли мајсторско писмо.

Ово је, међутим, само мали део финансијске конструкције, за готово 100 акција које су планиране у српском образовању, од вртића па до докторских студија, у наредних неколико година. За већину, не постоје никакви прорачуни, што је по објашњењу државног секретара у Министарству просвете Мухедина Фијуљијанина логично, јер се не зна каква ће бити финансијска моћ државе у наредном периоду.

– Нико ниједном није рекао колико ће све ово да кошта, ово је рачун без крчмара. Ми овде лебдимо у ваздуху. За трку у Европи потребне су нам спринтерице, а ми трчимо у пиротским гумењацима или боси – сматра проф. др Стеван Станковић.

Ове планове прво треба да усвоји влада, па тек онда да се крене са финансијским прорачунима и конкретним потезима. И проф. др Властимир Матејић, један од креатора стратегија развоја образовања, скептичан је када је у питању брзина усвајања акционих планова.

– Мој утисак је да се ћемо још чекати, срећа па смо на овом документу ставили 2020. година па плус… Велико је незадовољство стањем у образовању, а још нико не зна у којем правцу се иде. Држава треба кроз образовање да пружи шансу свакоме да има добру будућност, да брзо добије посао и да он буде добро плаћен – мишљења је др Матејић.