Референдум у Српској

Ко би рек’о чуда да се десе, да Бошњаци почну да навијају за партију Радована Караџића. Херцеговина и Босна је изгледа место где се ипак дешавају разна чудеса. У недељу су тамо били заказани избори, у Федерацији БиХ победили су они који побеђују већ четврт века а у Републици Српској уместо избора одржан је референдум: за и против Милорада Додика.

Срби с леве обале Дрине поделили су се у два табора али је Миле успео да сачува власт. Његови противници кажу једва, за десетак хиљада гласова, што је по њима мало ако се зна да су га подржали и Путин, и патријарх и Кустурица. Његов кандидат за представника Срба у Сарајеву, изгубио је изгледа у фото-финишу, гласовима из џакова.

Додиковци, с друге стране, мисле да је извојевана велика победа с обзиром на количину долара уложених у Милетово обарањe са власти. Против њега је створен заједнички фронт оних коју су отворено или притајeно лобирали против најпознатијег политичара из Лакташа: од бијељинске телевизије, уједињене опозиције, сарајевских званичника, такозваног међународног фактора, све до тамошњих америчких службеника.

Опозиција се ујединила у Савез за промене (како то познато звучи) са јединим циљем да сруше актуелну власт. Сви су подржали Огњена Тадића, СДС-овог кандидата за председника Српске. Њихов наступ и кампања неодољиво су подсећали на неке битке које је својевремено војевала опозиција у Србији.

Неко ће рећи лако је из Београда, са стране, делити лекције и критиковати. Ваља живети у Билећи, Шипову или Чајничу па судити каква је тамошња власт. Ипак, пола Српске жели да му види леђа. Ту половину треба разумети јер би за толике године владавине и најбољи лидери дозлогрдили народу. А Додик свакако није најбољи. Посебно ако се на сваком кораку срећу са неправдама, неспособним страначким јуношама, корупцијом и сиромаштвом. Зато право да смењују и постављају имају само они, нико други. То би морали да схвате и они који владају у Сарајеву, бошњачки лидери и њихови страни супервизори, ма колико им се несвиђало да Додик никад не навија за БиХ. Осим кад играју против Турака.

Избори су имали карактер плебисцита а изборна атмосфера у РС одавно није била тако наелектрисана. Варнице су севале на све стране. На сву срећу „дрва су била сирова” и ватре није било.

„Као да је четрдесетпрва, четници и партизани, само још да нам оружје дају”. Ову реченицу сам чуо прошле недеље у Херцеговини. Народ је дубоко подељен. На сваком месту, у кафани, на улици уместо добар дан питају те да ли си за Додика или Тадића. Као да оба кандидата више нервирају противнике него соколе следбенике.

И они из РС али и они из Федерације БиХ мораће да се помире да ће Додика гледати још најмање четири лета, ма колико их он нервирао. Миле ће наставити да влада али за промену могао би мало да спусти гард, да чује и ону другу половину грађана која се из петних жила трудила да му види леђа.