Referendum u Srpskoj

Ko bi rek’o čuda da se dese, da Bošnjaci počnu da navijaju za partiju Radovana Karadžića. Hercegovina i Bosna je izgleda mesto gde se ipak dešavaju razna čudesa. U nedelju su tamo bili zakazani izbori, u Federaciji BiH pobedili su oni koji pobeđuju već četvrt veka a u Republici Srpskoj umesto izbora održan je referendum: za i protiv Milorada Dodika.

Srbi s leve obale Drine podelili su se u dva tabora ali je Mile uspeo da sačuva vlast. Njegovi protivnici kažu jedva, za desetak hiljada glasova, što je po njima malo ako se zna da su ga podržali i Putin, i patrijarh i Kusturica. Njegov kandidat za predstavnika Srba u Sarajevu, izgubio je izgleda u foto-finišu, glasovima iz džakova.

Dodikovci, s druge strane, misle da je izvojevana velika pobeda s obzirom na količinu dolara uloženih u Miletovo obaranje sa vlasti. Protiv njega je stvoren zajednički front onih koju su otvoreno ili pritajeno lobirali protiv najpoznatijeg političara iz Laktaša: od bijeljinske televizije, ujedinjene opozicije, sarajevskih zvaničnika, takozvanog međunarodnog faktora, sve do tamošnjih američkih službenika.

Opozicija se ujedinila u Savez za promene (kako to poznato zvuči) sa jedinim ciljem da sruše aktuelnu vlast. Svi su podržali Ognjena Tadića, SDS-ovog kandidata za predsednika Srpske. Njihov nastup i kampanja neodoljivo su podsećali na neke bitke koje je svojevremeno vojevala opozicija u Srbiji.

Neko će reći lako je iz Beograda, sa strane, deliti lekcije i kritikovati. Valja živeti u Bileći, Šipovu ili Čajniču pa suditi kakva je tamošnja vlast. Ipak, pola Srpske želi da mu vidi leđa. Tu polovinu treba razumeti jer bi za tolike godine vladavine i najbolji lideri dozlogrdili narodu. A Dodik svakako nije najbolji. Posebno ako se na svakom koraku sreću sa nepravdama, nesposobnim stranačkim junošama, korupcijom i siromaštvom. Zato pravo da smenjuju i postavljaju imaju samo oni, niko drugi. To bi morali da shvate i oni koji vladaju u Sarajevu, bošnjački lideri i njihovi strani supervizori, ma koliko im se nesviđalo da Dodik nikad ne navija za BiH. Osim kad igraju protiv Turaka.

Izbori su imali karakter plebiscita a izborna atmosfera u RS odavno nije bila tako naelektrisana. Varnice su sevale na sve strane. Na svu sreću „drva su bila sirova” i vatre nije bilo.

„Kao da je četrdesetprva, četnici i partizani, samo još da nam oružje daju”. Ovu rečenicu sam čuo prošle nedelje u Hercegovini. Narod je duboko podeljen. Na svakom mestu, u kafani, na ulici umesto dobar dan pitaju te da li si za Dodika ili Tadića. Kao da oba kandidata više nerviraju protivnike nego sokole sledbenike.

I oni iz RS ali i oni iz Federacije BiH moraće da se pomire da će Dodika gledati još najmanje četiri leta, ma koliko ih on nervirao. Mile će nastaviti da vlada ali za promenu mogao bi malo da spusti gard, da čuje i onu drugu polovinu građana koja se iz petnih žila trudila da mu vidi leđa.