Jovan Dučić

Slavni pesnik i diplomata Jovan Dučić svoj dolazak u „Politiku” jednom prilikom ovako je opisao: „To je bilo 1908. godine. I ja sam neočekivano postao saradnik ’Politike’. Izbačen sam bio iz ministarstva u interesu štednje i našao se na ulici.

Moj drug K. Kumanudi zbližio me tada sa Ribnikarima. Oni rado pristaše da mi odmah povere književnu hroniku. Brzo sam prešao na uvodni članak.“

Dučić je uređivao književnu hroniku, vešto je pisao i likovne kritike, pratio dnevne događaje iz pozorišnog života, ali je pisao i uvodnike na prvoj strani lista.

                                                    Jovan Dučić

Kada je Austrougarska anektirala Bosnu i Hercegovinu 1908. godine, „Politika” je na prvoj strani preko svih šest stubaca objavila dramatičan „Proglas srpskome narodu“ koji je napisao Jovan Dučić.

„Beograđani, otadžbina je u opasnosti, u pitanju je sloboda srpskoga naroda, u pitanju je budućnost celoga srpskoga plemena, u pitanju je čast čitave jedne nacije. Trenutak je sudbonosan, Otadžbina je u opasnosti...“ pisao je Dučić pozivajući Beograđane na veliki narodni miting.

Naš čuveni pesnik i diplomata svoj novinarski opus vezao je za „Politiku” o kojoj je imao visoko mišljenje:

„’Politika’ je bila jedan čitav novi smisao. Mnogi su u Beogradu smatrali uljudni gospodski ton toga lista kao dokaz neborbenosti njegovih urednika; njihovu nepristrasnost, kao dokaz njihovog trgovačkog oportunizma; njihov široki nacionalizam, kao dokaz njihovog neinteresovanja za takozvana goruća pitanja; njihovo negovanje književne kritike i književnog podliska, kao visokoparnost i nadriknjištvo; njihovo izbegavanje pogrda, kao nepoznavanje nacionalnih retkosti i slikovitih mesta!

Ali je većina – uvek naša mudra i poštena većina – brzo osetila šta je ’Politika’ donela sa sobom. Kulturni krugovi brzo su osetili da će taj novi list uspeti da se namete u takvoj jednoj sredini beznadežnih građana koji su napadani od razbojnika po peru i varoških hajduka. Rodila se nada da će da preinači sama ’Politika’ ceo ton u našem žurnalizmu.“

Ove rečenice Jovana Dučića, napisane pre 100 godina, govore o značaju i uticaju „Politike” na srpsko društvo početkom prošlog veka. Čuveni pesnik i diplomata živeo je u vreme kad nije postojao izraz tabloid ili žutilo, rijaliti, selebriti, spinovanje, kopi-pejst novinarstvo, ali je znao da postoji prostakluk, neznanje i intelektualni banditizam. Baš kao i danas.

„Politika” je primer da čak i u Srbiji stvari mogu da traju, ali samo ako su dobro postavljene i brižljivo negovane.

Jovan Dučić bio je bliski prijatelj braće Ribnikar, a na desetu godišnjicu njihove smrti napisao je dirljiv tekst o osnivačima „Politike” koji su kao srpski oficiri prolili svoju krv za istu stvar za koju su prolili svoj znoj kao novinari.

„Ja sam lično bio njihov drug u životu i na poslu, i njihova uspomena nigde me nije ostavila. Na Drini su bili oficiri, a u Beogradu su bili generali i vojvode. Jer, u vremenu u kome su držali pero u ruci, naša književnost i novinarstvo životarili su – prva u idili, a drugo u intrizi.

Kada se bude pisala istorija našeg velikog rata, imena braće Ribnikara biće ispisana zlatnim slovima u nizu junaka čiju uspomenu imaju pokolenja da čuvaju. Kada se bude pisala istorija srpskog novinarstva, imaće da im se oda velika zasluga za svetli preokret u razvoju tog novinarstva.

Dva brata iz legende koji svojom krvlju zalivaju jedan isti bus. Oni će ostati večni u našem divljenju. Treba ih spominjati odmah posle kneza Mihaila, Štrosmajera i Skerlića u pitanju nacionalnih zasluga.”

Jovan Dučić je posle dve godine novinarskog staža u „Politici” ponovo vraćen u diplomatsku službu. Od 1910. godine bio je srpski ataše u poslanstvu u Carigradu, a potom prelazi u Sofiju.

Bio je u poslanstvima u Rimu, Atini, Madridu, Ženevi i Kairu, ali je i tada pisao za „Politiku”. U svečanim brojevima objavljivane su njegove pesme i reportaže iz mesta u kojima je službovao kao diplomata.

Nikola Trklja

1. Aventino – (7. 1. 1929)
2. Knez Ivo Vojnović – (31. 8. 1929)
3. Pesma o sebi – (6. 1. 1932)