Desanka Maksimović

Desanka Maksimović, srpska pesnikinja, pripovedač, pisac za decu, profesorka književnosti i akademik Srpske akademije nauka i umetnosti, sarađivala je neprekidno sa „Politikom“ gotovo pet decenija.

Prvu pesmu objavila je 1920. godine u časopisu „Misao”, a četiri godine kasnije i prvu zbirku „Pesme”.

 „Bože, ja znam da me Ti ne poznaješ

slučajno ruka Tvoja život mi je dala,

slučajno ona me diza i obara.

Bože, Tebi je svejedno da li je zala

pun život moj, ili dobara...“

Ovo je prvi stih pesme „Poslanica“, prve koju je Desanka Maksimović objavila u „Politici” na Božić 1927. godine.

U sledećem svečanom broju, o Vaskrsu iste godine, „Politika” objavljuje novu Desankinu pesmu:

„Već davno je ponoći tica crna

zaspala teško na srcu mom,

a ja još umorno gledam.“

U narednih pola veka Desanka je bila redovan saradnik „Politike”.

Kada je „Politika” pokrenula posebnu rubriku, a potom i podlistak „Politika za decu“, Desanka je decenijama objavljivala priloge u ovoj rubrici. Jedna od najpopularnijih književnica na našim prostorima, tokom duge i plodne karijere objavila je nekoliko knjiga priča koje su čitaoci prvo mogli da pročitaju na „Politikinim” stranicama posvećenim najmlađima.

                                     Desanka Maksimović

Desanka Maksimović je od 1924. do 1993. godine objavila više od 50 zbirki pesama za odrasle i decu sa ukupno 1964 pesme. Desanka je osim pesama, objavila i tri romana i više desetina pripovedaka za decu i odrasle i brojne putopise i reportaže, od kojih su mnoge prvo objavljene na stranicama „Politike”.

Studirala je na odeljenju za svetsku književnost, opštu istoriju i istoriju umetnosti Filozofskog fakulteta u Beogradu, a povremeno se bavila i prevođenjem, uglavnom poezije, sa ruskog, slovenačkog, bugarskog i francuskog jezika.

Posle diplomiranja Desanka je prvo radila u Obrenovačkoj gimnaziji, a zatim kao suplent u Trećoj ženskoj gimnaziji u Beogradu. Kao stipendista francuske vlade provela je u Parizu godinu dana na usavršavanju, zatim je radila godinu dana u učiteljskoj školi u Dubrovniku, prešla je ponovo u Beograd gde je radila u Prvoj ženskoj realnoj gimnaziji, današnjoj Petoj beogradskoj gimnaziji.

Sima Pandurović, čuveni srpski pesnik, jedan od slavnih saradnika „Politike”, odmah je prepoznao talenat kod Desanke i stalno je podsticao da piše poeziju.

Desanka je često putovala širom tadašnje Jugoslavije i imala veliki broj prijatelja među piscima i pesnicima. Družila se sa Ivom Andrićem, Milošem Crnjanskim, Isidorom Sekulić, Brankom Ćopićem i drugima.

Pogođena streljanjem đaka u Kragujevcu 1941. napisala je „Krvavu bajku”, pesmu koja će biti objavljena po završetku rata.

„Ta je pesma zapisana, a ne pisana. U meni je bilo osećanje mržnje i revolta. Kada sam čula šta se zbilo u Kragujevcu, pesma se sama u meni rodila", ispričala je književnica decenijama kasnije.

Na Vidovdan 1989. godine Desanka je prisustvovala proslavi šest vekova od Kosovskog boja na Gazimestanu i u manastiru Gračanica kojem je svojevremeno posvetila potresnu pesmu:

Gračanice, kad bar ne bi bila od kamena,

kad bi se mogla na nebesa vazneti,

ko Bogorodice Mileševe i Sopoćana,

da tuđa ruka kraj tebe travu ne plevi,

da ti vrane ne hodaju po paperti.

Njena poezija prožeta je tananim emocijama, bila je i ljubavna, i rodoljubiva, i poletna, i mladalačka, i ozbiljna i osećajna.

Neke od njenih najpopularnijih pesama su: „Predosećanje”, „Strepnja”, „Gračanica“, „Krvava bajka“, „Prolećna pesma”, „Opomena”, „Na buri”, „Tražim pomilovanje”, „Pokošena livada”.

Nikola Trklja

1. Slatko je biti siromašan (25. 11. 1934)
2. Sećanje – (6. januar 1940)
3. Religija ucveljenih – (6. januara 1941)