Нафта дрма планету

Одлука 12 земаља чланица Организације извозника нафте (ОПЕК) да на смањи производњу „црног злата” прети да озбиљно уздрма многе економије света. У Русији, на пример, то је већ изазвало знатне потресе и пад рубље у односу на долар и евро. За највећу земљу на свету управо је продаја енергената у иностранству главни извор попуњавања буџета.

Нафту све више „пумпају” и у САД, Бразилу, али очигледно за сада не постоји воља највећих произвођача да овај сегмент светског тржишта удесе у интересу свих.

Докле ће трајати „нафтни рат” тешко је предвидети, али нема сумње да ће последице по многе бити и те како драматичне.

ТУРСКА У ЦЕНТРУ ПОЛИТИЧКЕ ПАЖЊЕ: криза на Блиском истоку натерала је америчког потпредседника Џозефа Бајдена да у свом обиласку света сврати и у Анкару. Не случајно. Наиме, у турску престоницу 1. децембра долази и председник Руске Федерације Владимир Путин. Испоставило се, наиме, да је Турска један од кључних играча у решавању проблема у блискоисточном региону.

Како преносе светски медији, САД су у овом тренутку вољне да испуне сваку жељу владара из Анкаре не би ли задржали сопствени утицај у овом немирном делу света. Са друге стране, Русија, која је под економским санкцијама ЕУ и САД, не седи скрштених руку. У Москви су свесни да без сарадње са Турском они тешко да могу да одрже садашњи утицај у региону.

Уочи посете председник Путин је нагласио да цени самосталност Турске, која се није прикључила поменутим санкцијама. Како је изјавио: „Турски партнери нису жртвовали сопствене интересе зарад политичких амбиција некога споља.” Потом је додао: „Добро схватамо какво је тешко бреме на Турској у условима наставка крвопролића у непосредном суседству.”

Да ли ће се Турска ипак приклонити једном од два велика „царства”, питање је које засад остаје без одговора.

ЈАЦЕЊУК ПРАВИ НОВУ УКРАЈИНСКУ ВЛАДУ: После парламентарних избора одржаних 26. октобра, Украјина је коначно добила владајућу коалицију, у коју је ушло чак пет партија. Као заједнички именитељ показала се одлучност да се земља окрене западу, пре свега Европској унији.

„Како је приликом инаугурације изјавио нови (стари) премијер Арсениј Јацењук: На нашим плећима лежи тежина историјске одговорности  – да сачувамо земљу и освојимо независност. Држава је у рату, а народ у невољи”, нагласио је премијер.

Драматична промена спољнополитичког курса сигурно неће допринети смиривању ситуације у југоисточним деловима земље где побуњене републике Доњецк и Луганск немају намеру да се одрекну покровитељског односа са суседном Русијом. Украјина је у катастрофалној економској ситуацији и, практично, на ивици банкрота.

Уместо смиривања немирног фронта, нова власт у Кијеву као да је више спремна да заоштри однос према побуњеницима, а то подразумева и набавку новог, савременијег наоружања, па и зимске одеће. Понуде у том смислу већ су стигле из многих извора, али не и понуде за помоћ како би се садашњи сукоб мирно разрешио.

ПАУЗА У ФЕРГУСОНУ: И док у Украјини бију своју врсту битке, у САД је, готово преко ноћи, поново изникла – авет расизма. Убиство тинејџера који је махао дечјим пиштољем и одлука суда да тим поводом не гони белог полицајца убицу, изазвали су праву буру протеста у граду Фергусону, где се инцидент догодио, да би се, попут пожара, муњевито проширио и на друге „мешане америчке градове”, па чак и ван САД. Бура која се подигла показала је да мало ко у свету данас верује да у САД влада истинска демократија која се односи на све њене грађане, без обзира на боју коже, пол или етничку припадност.

Протестовало се у многобројним градовима попут Вашингтона, Њујорка, Кливленда, Сијетла…

У четвртак увече протести су прекинути само због Дана захвалности, мада је група од око стотинак људи ипак исказивала свој гнев, наравно под будним оком до зуба наоружаних припадника Националне гарде.

Уље на ватру доливено је вешћу да је у Фергусону у једним колима нађен још један мртав младић. Више информација о судбини страдалог, за сада, нема.

ЗАБРАЊЕНО ЗА КИНЕЗЕ: И на крају једна заиста бизарна вест. У трговачкој четврти Пекинга, где своје радње држе најпознатији светски произвођачи модне одеће, на вратима продавница осванули су натписи: „Забрањено за Кинезе!” Како је објашњено, забрана је уведена из два разлога: први, Кинези, и нису тако богати да би куповали по поменутим продавницама, и други: када би се туда мували лако би ископирали изложену одећу и већ сутрадан је по багателним ценама понудили слабије платежним муштеријама.