У име Алаха

Да ли ће и како покољ новинара у париском сатиричном листу променити Француску? Било је и раније претњи које су стизале на адресу „Шарли ебдоа” када су збијали шале са пророком Мухамедом али и Исусом Христом. Али без калашњикова. Претило се и Руждију и Данцима због карикатура, али се све разминуло имамовој фатви. Горела су предграђа Париза пре неколико година, али Французи нису били забринути као данас. Надам се да тај одговор нису ове упаљене џамије.

Исламско питање није француско него европско. Турке држе у карантину деценијама да 80 милиона муслимана не би променило крвну слику хришћанске Европе. Ангела Меркел је пре пет година објавила да је пројекат мултикултуралности у Немачкој окончан неуспехом. Можда су последица тога митинзи где хиљаде окупљених протестују због „исламске опасности” за тамошњу заједницу. Од синоћ се окупљају Французи да одају пошту убијеним новинарима. Само да не забораве да је танка линија између саосећања за жртве и несвесног ширења верске нетрпељивости.

Браћа која су извела покољ у Паризу била су у Сирији. Нису скинули Башара, али су се вратили у своју домовину Француску обучени и наоружани. Наводно су поручили да је ово дело Ал Каиде из Јемена где је истог дана убијено 30 младића који су стајали у реду да се упишу у школу. Овај злочин није добио медијску пажњу јер у савременом свету људски живот не вреди свуда исто.

Шта се то данас дешава у муслиманском свету, шта повезује младе муслимане из Париза, Берлина, Осла, Алепа, Раке, Каира, Кандахара, Бенгазија… Ко их убеђује да је нормално убити у име Алаха невине?

Мени се чини да је све почело кад је пао шах Реза Пахлави, мада има и оних који тврде да је почело раније, када је пао премијер Мосадех па уз помоћ САД и УК доведен Пахлави.

Исламска револуција и долазак Хомеинија покренули су промене у муслиманским државама. Иначе, имам је пре доласка у Иран у егзилу боравио баш у Француској.

Секуларизам годинама посустаје у муслиманским земљама, а последњи погром доживео је током арапског пролећа. Американци и њихови сателити нису оборили режим у Дамаску, али су зато наоружали и формирали коалицију која је направила крвави средњовековни калифат.

Распиривачима ватре важно је да гори, па макар то било и у срцу Европе. Чак и кад гину невини.

Многи млади муслимани широм планете са скривеним симпатијама гледају на црне заставе Идила и њихову „мученичку и праведну борбу”. Нико да им објасни да су преварени и да Алаху није богоугодно да гледа невине жртве, па макар биле и хришћанске.

Колико је ова прича далеко или близу Србије може се понекад прочитати у порти манастира Високи Дечани.