Култ љубавне песме „Би џиза”

Све оне филмске приче, песме или романи, једнако доброг и сумњивог квалитета, који говоре о мачо типовима и раскошним лепотицама и њиховим атрактивним авантурама, падају у воду када се лично нађемо у ситуацији у којој нас нека особа неодољиво привлачи и чини да нам срце убрзано ради. Речју, то је тренутак када смо на граници заљубљивања.

Ово осећање одувек је било једна од омиљенијих тема оних који су вешти са пером и који су до сада исписали хиљаде стихова посвећених „јединој посебној особи”.

Када је реч о рокенролу, тема љубави је на неки начин била и покретачки мотор за ову врсту музике. Аутори и извођачи, припадници генерација рођених у протеклих шездесетак година, нису крили да се кроз своје композиције и стихове много директније обраћају супротном полу него ствараоци из неких давнијих времена. Елвис Присли, Чак Бери, Рој Орбисон, Џери Ли Луис и остали из почетне епохе рокенрола постајали су секс симболи, девојке су на њиховим концертима падале у транс, индустрија грамофонских плоча бележила је сјајне резултате...

То није чудно, пошто је рокенрол управо музика младих (и оних који се тако осећају) и љубавне приче неумитно су се наметнуле његовим извођачима. Много пре и много конкретније од касније пристиглих тема посвећених социјалним проблемима, борби за једнакост, отпору против бесмислених ратова, луталачком животу...

Чак ни друга фаза рокенрола није могла да заобиђе тему љубави. „Битлси”, „Ролингстоунси”, „Кинкси” и слични и поред „тврђе свирке” и нових тема о којима су почели да проговарају, нису се либили да ударају и на нежна осећања женског дела публике.

Међу таквима свакако су били и чланови вероватно најпознатијег аустралијског бенда „Би џиз” (Bee Gees), који као да су гајили култ љубавне песме. Оно што је посебно красило тројицу браће Гиб – Барија, Робина и Мориса – су специфичне композиције које као да су писане баш за женски део публике, али и певање које је њихову музику чинило још сентименталнијом. У сваком случају, аустралијски трио успео је скоро преко ноћи да покори свет и да освоји многа женска срца. И то у време када су светским сценама и листама харали поменути „Битлси”, „Ролингстоунси”...

То је на неки начин био и јасан показатељ да сентиментална композиција има своје место чак и у ситуацијама када се мисли обичног човека концентришу на свакодневицу, живот и проблеме које он са собом носи.

Како би рекли мудри људи: љубав је вечна и ништа не може да угаси тај плам који се јавља у младом човеку и девојци када их привуку неке очи, глас, покрет, став...

У љубавне песме треба веровати. Не у смислу њихове неприкосновености, већ као у неку врсту духовног лека који ће нас извући и из најмучнијих ситуација. Уосталом, један пољубац дат правој особи, како би рекли маштари, вреди милионе долара. Зато је добро што такве песме постоје.

Празник

Ох, ти си празник, и то какав празник

Ох, ти си празник, и то какав празник

То је нешто што је заиста вредно труда

Ако ти лутка изазове осмех

Ако не, онда се забављаш бацајући каменчиће

Бацајући каменчиће

О то је заиста забавна игра

Немој да мислиш да је све исто

Не могу да се сетим шта сам управо рекао

Подметни мекани јастук под моју главу

Милиони очију су способне да виде

Па ипак ја сам слеп

Када неко други постане ја

То није фер, није фер

Та, та, та, та...

И док милиони очију могу да виде

Зашто сам ја тако слеп

Када неко други постане ја

То није фер, није фер

Ох, ти си прави празник, свакодневни, прави празник

Сада је на мене ред да кажем, и ја понављам: ти си празник

Нешто што је вредно размишљања

Ако ти лутка изазове осмех

Ако не, онда се забављаш бацајући каменчиће

Бацајући каменчиће

Та, та, та, та...