Нетанијахуово застрашивање на дан избора

Вероватноћа да ће израелски премијер Бенјамин Нетанијаху пасти са власти, чини се, већа је неко икад у минулих шест година, узимајући у обзир нервозу самог премијера уочи и на сам дан ванредних парламентарних избора одржаних јуче. Суочен са могућношћу да његов Ликуд добије мање гласова у односу на Ционистичку унију, коју су формирали Лабуристичка партија Исака Херцога и партија Хатнуа Ципи Ливни, Нетанијаху је извадио у Израелу деценијама најчешће и најубојитије политичко оружје – национализам.

Дан уочи избора Нетанијаху је обећао да палестинска држава неће бити створена све док он буде био премијер, чиме је директно демантоваосвоје обећање да ће подржати принцип о две државе за два народа, штоје изјавио у говору 2009. када је поново постао премијер. Овај његов очајнички покушај да у последњи час привучегласове што више десничарски настројених бирача Нетанијаху је поновио и јуче у изјави датој после гласања.

Он је рекао да ће у случају оснивања палестинске државе њу контролисати исламски екстремисти, који ће „напасти ракетама” Израел.

„Ко жели тако нешто”, упитао је Нетанијаху у телефонском интервјууза ТВ Канал 10.

Међутим, то му није било довољно, па је на својој фејсбук страници објавио снимак у којем је саопштио јавности да је владавина деснице уИзраелу у опасности, плашећи их тиме да наводно Арапи масовно гласају на изборима.

„Владавина деснице је у опасности. Арапски гласачи долазе на гласање у гомилама. Левичарске организације их довозе аутобусима”, тврди Нетанијаху, иако су посматрачи избора саопштили да је јуче доподнева гласало 26,5 одсто Израелаца са правом гласа, што је излазност слична излазности на претходним изборима.

Док је Нетанијаху Јевреје застрашивао арапским гласовима и палестинском државом, лидер опозиције Херцог је обећао да ће обновити мировне преговоре са Палестинцима, поправити односе са САД и смањити растући јаз између сиромашних и богатих.

„Ко год жели да следи (Нетанијахуов) пут очајања и разочарења гласаће за њега”, рекао је Херцог након што је јуче гласао. „Али ко год жели промену, наду и заиста бољу будућност за Израел гласаће за Ционистичку унију, коју ја предводим.”

Према истраживањима јавног мњења, Ционистичка унија ће у односу на Ликуд освојити неколико посланичких места више у Кнесету, али ће пресудно да формирање владе имати то колико посланика добију мање странке – удружена арапска коалиција, верске странке и мале умерене странке левог центра.

У покушају да мобилише гласаче како би по четврти пут постао премијер, Нетанијаху је, између осталог, тврдио да против њега постоји међународна завера коју финансирају богати странци. Штавише, он је у једном тренутку устврдио да поједине западне владе раде против њега, како је рекао, „нарочито скандинавске”. Према његовој оцени, Ционистичка унија ће чинити оно што жели међународна заједница, укључујући замрзавање изградње јеврејских станова на Западној обали и у источном Јерусалиму и сарадњу са међународним иницијативама о повратку на границе Израела пре рата 1967. године.

Аналитичари нису сигурни колико ће Нетанијахуу ова стратегија допринети да освоји више гласова, будући да је фокус целе изборне кампање био на економским питањима, пре свега на драстично увећаним трошковима живота, поготово цена становања. Управо тим темама су се највише бавили Херцог и Ливнијева. Додуше, то им не гарантује победу, будући да ће Кнесет, који броји 120 места, бити поприлично страначки расцепкан, тако да је неизвесно ко ће успети да окупи парламентарну већину да оформи владу.

Након саопштавања коначних резултата гласања, председник Израела Рувен Ривлин консултоваће се са сваком партијом представљеном у парламенту о њеним предлозима за премијера и изабраће мандатара за кога верује да има најбоље шансе да оформи коалицију. Рок за то је највише 42 дана, а у случају да први мандатар не успе, задатак се поверава другом. Израелски председник у случају тесних изборних резултата може да предложи и формирање владе националног јединства, што је сценарио који се минулих дана све више помиње у Израелу.