Пркосни редитељ

Да је редитељ Кокан Младеновић (1970), одрастао у Доњој Врежини код Ниша, мајстор свог заната, уверили смо се много пута, уживајући у његовим размаштаним читањима „Зоне Замфирове”, „Чикага”, „Алана Форда” „Фигарове женидбе”, „Догвила”...

А да је револуционаран, бунтован, пркосан, али и нетолерантан, осетили смо на личном примеру, када нам је после критичких текстова на његов рачун, у време када је био директор Атељеа 212, једноставно забранио улазак у ову демократску позоришну кућу.

Афинитет према позоришту Младеновић је испољио у раном детињству, а после завршене Средње глумачке школе у Нишу дипломирао је режију на Факултету драмских уметности у Београду. Позоришни хроничари још памте његову прву представу „Немушто”, урађену по мотивима неколико Бекетових дела. Годинама касније, како је говорио, трудио се да то „немушто” из наслова своје прве представе артикулише и изрази.

Волео је Младеновић и КПГТ, како се воли прва љубав, свом снагом срца. Путовао са овом трупом освајајући градове, а у то име и једну од сезона Атељеа 212 у време када је био на његовом челу насловио са „neXt YU”. Ратне деведесете Младеновић је провео као уметнички директор „Дадова”. У међувремену са великим успехом режирао представе у Нишу, Сомбору, Новом Саду, Београду...

И кад се чинило да је, после неславног одласка са чела Атељеа 212, ушао у своју мирну уметничку луку, радећи изузетно награђиване комаде „Опера ултима”, „Три мускетара”, „Оковани Прометеј”, „Доктор Нушић”… Кокан Младеновић поново је доспео у жижу јавности деловањем ван сцене.

Почетком јула Младеновић је заинтригирао јавност интервјуом који је дао за портал mojnovisad.com, у којем је оштро критиковао власт у Србији, насловљеним „Оволико зло мора бити угушено у крви, деведесете су дошле на наплату”. Почетком августа Кокан Младеновић је поново доспео у жижу јавности, овог пута у случају „Коштана”. Александар Ђаја, директор јединственог музичког позоришта, обавестио је јавност да планиране премијере Станковићеве „Коштане” у режији Кокана Младеновића неће бити јер редитељ није испоштовао усмене договоре. Младеновић је овај гест доживео као дискриминацију и политичку изнуду.

У међувремену, уследила је и кривична пријава Зорана Ђуричића, председника Независног синдиката културе, али у лично име, против Кокана Младеновића, због изјава у поменутом интервјуу, због чега се протекле седмице редитељ нашао и на саслушању у београдској полицији. Дан касније Више јавно тужилаштво у Београду одбацило је као неосновану кривичну пријаву против Младеновића.

Кокана Младеновића видели смо недавно на отварању 49. Битефа. Деловао је смирено, загледан у сценске чаролије немачких глумаца.

Можда ће сви ови догађаји бити инспирација за неки нови Младеновићев редитељски рукопис. Уверени смо да ће то бити још једна његова добра, провокативна представа, судећи по материјалу којим располаже.