Филозоф с пиштољима

Једна анегдота каже да наследник Владимира Путина има у овом тренутку око 50 година, свој налог на „Твитеру”, заузима високу позицију у влади... И зове се Дмитриј. Потпредседник руске владе Дмитриј Рогозин један је од двојице који одговарају овом опису. За разлику од Дмитрија Медведева, који воли да шкљоца фотоапаратом и „ајфоном”, Рогозин се боље осећа кад му је при руци „калашњиков” и неколико сандука муниције. Или бар макета С-300.

Медведев га 2011. именује за заменика премијера задуженог за војну индустрију и снабдевање, националну одбрану, мобилизацијску обуку, морску политику; атомску и ракетно-космичку, авионску и радиоелектронску индустрију и бродоградњу; контролу извоза, војнотехничку сарадњу, цивилну заштиту, пограничну политику и Арктик; изградњу космодрома „Восточни” и Придњестровље. Одговара и за рад са савезницима изван бившег СССР: Србијом, Сиријом, Кином, Индијом, Ираном, Ираком, Кубом и Венецуелом.

Заљубљеник је у оружје, посебно пиштоље. Отац, генерал-мајор Олег Рогозин, био је начелник управе за нове оружане системе Министарства одбране СССР, а чукундеда, генерал-мајор Николај Миткевич-Жолток – начелник московске полиције до 1915, а затим један од лидера белог покрета. Избегао је у Југославију, где је и сахрањен. Супруга Татјана ћерка је пуковника Генадија Серебрјакова, обавештајца КГБ који се бавио Америком.

Похађао је основну школу на француском језику. С највишим оценама дипломирао међународну журналистику на „Ломоносову”, овладавши енглеским, италијанским, чешким, шпанским, а потом и украјинским језиком. Доктор је филозофије и први у историји факултета који је истовремено одбранио два дипломска рада, а 1988. с највишим оценама окончао је и Економски факултет Универзитета марксизма-лењинизма при Московском градском комитету КПСС.

Био је на водећим функцијама партијских омладинских институција, задужен за јужну Европу, САД и Канаду. Од 1990. је председник Асоцијације младих политичких лидера СССР. Шеф руске дипломатије Андреј Козирјев 1990. нуди да му буде заменик, али Рогозин одбија. У августовском пучу 1991. командује добровољцима Бориса Јељцина, али 1998. улази у комисију за његов импичмент.

Почетком 1992. као добровољац ратује у Придњестровљу и упознаје генерала Александра Лебеда, с којим 1993. формира партију Конгрес руских општина (КРО). У парламент улази 1997, а 1999. постаје председник Комитета за међународне односе Думе. Од 2008. до 2011. Рогозин је био амбасадор Русије при НАТО.

Као лидер КРО обилазио је почетком деведесетих сународнике у земљама Балтика, ЗНД и Балкана, где је у то време ратовало доста руских добровољаца. Каже да из тог времена познаје „све јефтине хотеле у Београду”, али и да се никад се раздваја од шапке Ратка Младића, коју му је генерал поклонио на Палама 1995. године.