НАТО поигравање Србијом

Од односа Вашингтона и Москве пресудно зависи геополитички амбијент српског народа. Нећу шире улазити у причу о нашој интересној и традиционалној повезаности са Русијом, у односу на западну доминацију у нашем региону. Довољно је констатовати да нас појачана конфронтација између САД и Русије гура у зону озбиљних ризика, односно форсира позиције локалних српских опонената. Супротно томе, позитиван развој руско-америчких веза отвара нам додатне перспективе. За нас би, отуда, морала да буде изузетно радосна и поздрављена вест да ће односи Кремља и Беле куће ускоро кренути узлазном линијом. Међутим, гле парадокса, све већу халабуку дижу антируски лобисти. Нападно нас убеђујући – овај пут у НАТО варијанти – да је мудро „ући у Варшавски пакт после пада Берлинског зида”, или 1946. „ићи у четнике”. Усиљено се намећу приче о „неизбежности“ увођења санкција Русији, „користи“ од НАТО интеграција земаља региона, „руској претњи“.

Да бисмо разумели о чему се ту ради, прво се морамо окренути дешавањима у водећим западним престоницама. Многи од оних који се плаше прекида политике новог „похода на исток“, папагајски су понављали да је једна ствар оно што је Трамп говорио током кампање а друга како ће се поставити када се усели у Белу кућу. Уосталом, како су тврдили, систем је изнад председника па ће бити одржан континуитет у домену односа са Русијом. Но, после избора Тилерсона за новог државног секретара, ови промотори идеје о америчком председнику (који им није по вољи) као пукој марионети – углавном су престали да причају да ће с Москвом све остати по старом. Међутим, далеко од тога да су капитулирали. Муњевито су динамизирали антируску пропаганду до скоро ратних размера.

Мондијалистичка елита је изгубила како председничку битку у Америци, тако и наредну срачунату на деморализацију Трампа и његове екипе, односно оних који од њих имају значајна очекивања. Сада је покренула нову офанзиву сатанизације, испланиране у два корака. Сваки потез новог америчког председника у правцу успостављања добрих односа са Русијом биће праћен помахниталом пројекцијом на Трампа свега најгорег што се Путину приписује. Тренутно се јавност убрзано подсећа на „црнило“ које је у вези с Путином и земљом коју води исфабриковано. Наравно, не ради се само о америчким играма. Јачање антируских страсти погодује и европским политичарима који покушавају да дисквалификују суверенистички оријентисане конкуренте. Они којима је национална баштина небитна до те мере да им је свеједно да ли ће њихове земље изгубити изворни верски и етнички карактер – дрско се представљају као „национални штит“ од измишљеног руског (бесног) медведа. Опет, заговорницима ревитализације националних вредности покушавају да залепе етикету „издајника“ јер желе сарадњу с Москвом!

Цинично, али не значи да у некој мери не може да буде делотворно. Но, на тај начин не и код нас. Овде се делом ради о томе да када се у центру нешто предузима, онда и његови периферни лобисти по инерцији добију сличне задатке. Друго, прагматични мондијалисти не стављају сва јаја у једну корпу. Заоштравају односе са Трампом и Путином не искључујући вишеслојно тактично ценкање са њима. Ако уз помоћ садашње пропагандне хистерије задрже водеће позиције у кључним чланицама ЕУ – са првим око функционисања НАТО и новог модела евроатлантске сарадње, са другим око поделе интересних сфера. Ту смо поново на нашем терену. Циљ је да се оконча увлачење Црне Горе и евентуално још неке балканске земље у НАТО. И из тог разлога распирује се медијска антируска кампања у Србији. Москви се тако поручује: не правите нам проблеме у „нашем дворишту“ а ми вама нећемо у Србији (евентуално и Српској).

Тако испада да овдашњи професионални русофоби заправо „диверзантски“ раде у прилог томе да због виших НАТО интереса Србија буде понуђена као компензација Русији. Срећом, Москва такве архаичне комбинације не жели. Њој је намера да с Вашингтоном и Бриселом развија модел колективне европске безбедности. Када се ради о појединачним земљама, ту је приоритет економска сарадња, а не класична подела зона утицаја. Све је то и интерес српског народа, раздељеног у више држава. Ако код нас буде памети, српска геополитика би могла да буде успешно интегрисана у главне светске тј. руско-америчке токове. То плаши све који желе да Срби буду што слабији и сведени на монету за поткусуривање.

Политички аналитичар