Зграда у Бечу „одевена” у слику Михаела Милуновића

Рад Михаела Милуновића изабран је међу шеснаест других уметника у предселекцији. Јуче је и свечано представљен на 20. спрату „Рингтурма”, у присуству Себастијана Курца, министра спољних послова Аустрије, Ивице Дачића, в. д. премијера Владе Србије и министра спољних послова Србије, Гинтера Гејера, директора Винер штедише осигурања у Београду, Јоханеса Ајгнера, амбасадора Аустрије у Србији, и Пера Јанковића, амбасадора Србије у Аустрији. Себастијан Курц је истакао да је ово дело симбол прекограничне размене две земље, а Ивица Дачић нагласио да је ово највећа наша промоција у Бечу „и то бесплатна”.

На слици „Визија” преовлађују два мотива: плава планина и црвени шинобус који покушава да освоји врх. Обраћајући се присутнима Михаел Милуновић је рекао да је сваки искусни уметник заправо визионар. Сликар наглашава појединца у односу на групу, његову тежњу ка трансцедентном.

„Ово наглашавам јер верујем да уметност може да оплемени и промени човека као и човечанство у целини. Без те вере није могуће направити смислену и племениту уметност, нити даље наставити креативан рад. Стремљење ка личном усавршавању даје правац другима, и то је управо главни сегмент сваке визије које може да узнесе друге на велика дела”, објашњава уметник.

На питање како данас види појединца у несигурном свету, његов опстанак у групи или изван ње, уметник наглашава да је човек друштвено биће и да, хтео не хтео, обитава у групи, јер се храни тиме што је прихваћен, а узвраћа преносом свог знања, својим радом и преношењем својих емоција.

„Повратна информација неопходна је за сваког појединца, посебно у савременом тренутку хиперкомуникације кроз друштвене мреже. Човек наравно може да опстане у тоталној аутархији, али мислим да тај избор не подразумева уметнике чије је огледало њихова публика, уметнике који преносе значајне поруке везане за стање духа и света у којем живимо. Шинобус или трамвај на слици који се креће ка врху јесте алегорија – приказ солидарности и издржљивости, особина које су неопходне да би се освојио врх. Антена на врху планине симболизује дељење позитивне енергије са другима”, каже Милуновић.

Не слаже се са запажањем да призори на његовим сликама имају елементе надреалног. Каже да су они „под-реални”.

„Користим кодове реалности да бих у њихове `пукотине` унео садржај о којем желим да говорим, а који уобичајено није видљив или је чак вољно збрисан из ње.”

Михаел Милуновић студирао је на Факултету ликовних уметности у Београду, а након тога на École Nationale Supérieure des Beaux-Arts у Паризу. Потиче из уметничке породице, унук је Мила Милуновића. Живи у Паризу, а најновији број магазина „Вандалс” посветио је његовом раду неколико страна. Припрема се да на јесен учествује на две групне изложбе у Кини.

„Уметник је јединица која покреће цео систем. Нечији квалитет ће свакако у једном тренутку бити уочен. Треба бити радан, упоран и константан. Искрено мислим да је Србија, као мала земља, обдарена великим бројем вредних и талентованих људи. Али мислим да је неопходно да баш уметници мисле позитивно. И да сви раде у правцу постизања једног великог циља, а не гомиле ситних и безначајних циљева И да се добра енергија не троши на борбу сујета. То је предуслов без којег добра стратегија нема шансе на успех”, каже Михаел Милуновић.