Говори српски да те Грци разумеју

 Реч је, да одмах кажемо, о сиротињском летовалишту, о чему сведочи и податак да су овде главни, да не кажемо искључиво, гости Срби. Да ово не буде чисто српско летовалиште побринули су се Македонци, који су такође присутни у великом броју. Овде је преовлађујући језик српски, потом македонски, а домаћи грчки је тек на трећем месту. У маркетима, ресторанима и кафићима скоро сви говоре српски, а у многима од њих раде наши момци и девојке, тако да се на сваком кораку осећате као код куће.

На плажи, у кафићима, у вилама у којима боравите – све је исписано на српском. И понуда у ресторанима је на српском. Говорите српски, да вас конобар разуме, баш тако пише. На плажи се такође претежно чује српски језик и да не будете изненађени када на песку, испод сунцобрана, угледате бар неко познато лице. Ако желите да побегнете од комшија, не долазите овамо. Савет за оне који намеравају да дођу у Полихроно: ако не желите сусрет са јатросом (лекаром), избегавајте плажу десно од платформе за изнајмљивање педалина, јер има морских јежева чије оштре бодље су оставиле „успомену” немалом броју купача. Десно од платформе нема јежева, плажа је пешчана, вода чиста, али је гужва велика, па ако желите своје место на песку, морате да пораните. Свих ових непријатности решићете се ако се опружите на некој од лежаљки, испод сунцобрана, испред неког од бројних ресторана. Услов је само да наручите нешто, рецимо еспресо, по цени од три евра. Тако ћете за три евра имати сунцобран, лежаљку, плажу и пиће, а они који се и овде не одвајају од својих паметних мобилних справица имаће и вај-фај.

Домаћини вас свуда дочекују и испраћају са осмехом и поздравом, као што је то чинио Никос у свом мини-маркету. Рукује се са нама по неколико пута, захваљује, отпева нам познату грчку песму „Мариjа ме та китрина” („Марија у жутом“), а у два наврата добили смо на поклон пециво, иако нисмо направили велики рачун код њега.

Већина наших људи одлучује се за кување, за шта постоје услови у свим вилама, где вам је на располагању шпорет или електрични решо, фрижидер и комплетно посуђе. Цене меса, зависно од врсте, крећу се од шест до петнаестак евра, рибарнице су добро снабдевене свежом морском рибом. Најјевтинија је папалина – пет евра по килограму, сарделе су шест, туна и скуша седам, орада дванаест, шкарпина петнаест, док за бранцин треба издвојити двадесет евра за килограм. Цене пива у маркетима су један до два евра, колико у просеку кошта лименка кока-коле, спрајта или швепса. Литар воћног сока у тетрапаку је један и по до два и по евра, млеко 1,2, векна хлеба 0,80 евра, док пециво можете пазарити по цени од пола евра за штапић са сусамом, до два и по евра, колико кошта парче пице.

Од воћа највише има кајсија које су доброг квалитета и коштају један евро, парадајз је исто толико, лубеница 0,65, диња 1,40, кромпир и паприка нешто више од пола евра по килограму, јаја су 0,20 до пола евра за „домаћа”, израз који су Грци, изгледа, прихватили од нас.

Популарни грчки специјалитет гирос кошта у просеку три евра, колико у ресторанима вреди и пиће – кафа, сок, пиво, мада смо видели и ресторан где криглу хладног пива можете да попијете за само евро и по. За десетак евра можете да добијете комплетан ручак, рецимо, порцију ораде, грчку салату и пиће. На крају нашег боравка приметили смо благо повећање цена неких производа, а то значи да оне који долазе наредних дана, можда, неће дочекати баш ове цене.