Стижу чувари контејнера у Новом Саду

Апел је потписало тридесетак организација и удружења из више градова у Србији, међу којима су оне које раде у области екологије и рециклаже, као и грађанске иницијативе попут „(Не) давимо Београд”.

„Верујемо да је много већи број организација и појединаца који деле наше мишљење да је ангажовање приватног обезбеђења да ’бране’ комуналне контејнере од сакупљача секундарних сировина, са становишта људских права и етике, неприхватљиво решење”, навела је председница Асоцијације Кристина Цвејанов.

Подземне контејнере у Новом Саду чуваће патроле у којима ће бити по два човека, који ће их обилазити сваки дан од 16 сати до осам часова ујутро. ЈКП „Чистоћа” је за тај посао спровело јавну набавку и уговор вредан 5,9 милиона динара доделило понуђачу, двема фирмама које су дале заједничку понуду (Ипон секјурити, Г4С Секјур солушнс). Период важења уговора је девет месеци.

За приватне чуваре одлучили су се у „Чистоћи” јер их оштећења на контејнерима коштају, кажу, више од милион динара на месечном нивоу. Проблем је, кажу, у сакупљачима секундарних сировина који при одношењу амбалажног отпада оштећују подземну конструкцију и велике џакове.

Асоцијација рециклера пак истиче да су сакупљачи секундарних сировина најрањивији чланови друштва, да је њих 30.000 у Србији у борби за голи опстанак, као и да је држава захваљујући њима остварила највећи напредак у овој области, а да је поменута мера усмерена против њих. По подацима овог удружења, 80 одсто количина које рециклирају домаће фабрике (ПЕТ боца) долази од неформалних сакупљача, док јавна комунална предузећа сакупе само проценат отпадног старог папира.

Без обзира на то што је отпад у контејнерима, подсећају, власништво ЈКП, по законима о управљању отпадом и о комуналним делатностима, „овај чин је атак на здрав разум грађана Новог Сада и Србије и са становишта хуманости представља бескрупулозно кршење људских права, а са становишта економије неразумну одлуку да грађани и грађанке јавним новцем плаћају приватној компанији услугу сумњиве сврхе”.

Упозорили су да је 70 одсто сакупљача из ромске популације, који услед велике стопе незапослености, лоших услова живота и етничких предрасуда теже долазе до запослења, а да им се овим угрожава основно људско и право на рад.