Stižu čuvari kontejnera u Novom Sadu

Apel je potpisalo tridesetak organizacija i udruženja iz više gradova u Srbiji, među kojima su one koje rade u oblasti ekologije i reciklaže, kao i građanske inicijative poput „(Ne) davimo Beograd”.

„Verujemo da je mnogo veći broj organizacija i pojedinaca koji dele naše mišljenje da je angažovanje privatnog obezbeđenja da ’brane’ komunalne kontejnere od sakupljača sekundarnih sirovina, sa stanovišta ljudskih prava i etike, neprihvatljivo rešenje”, navela je predsednica Asocijacije Kristina Cvejanov.

Podzemne kontejnere u Novom Sadu čuvaće patrole u kojima će biti po dva čoveka, koji će ih obilaziti svaki dan od 16 sati do osam časova ujutro. JKP „Čistoća” je za taj posao sprovelo javnu nabavku i ugovor vredan 5,9 miliona dinara dodelilo ponuđaču, dvema firmama koje su dale zajedničku ponudu (Ipon sekjuriti, G4S Sekjur solušns). Period važenja ugovora je devet meseci.

Za privatne čuvare odlučili su se u „Čistoći” jer ih oštećenja na kontejnerima koštaju, kažu, više od milion dinara na mesečnom nivou. Problem je, kažu, u sakupljačima sekundarnih sirovina koji pri odnošenju ambalažnog otpada oštećuju podzemnu konstrukciju i velike džakove.

Asocijacija reciklera pak ističe da su sakupljači sekundarnih sirovina najranjiviji članovi društva, da je njih 30.000 u Srbiji u borbi za goli opstanak, kao i da je država zahvaljujući njima ostvarila najveći napredak u ovoj oblasti, a da je pomenuta mera usmerena protiv njih. Po podacima ovog udruženja, 80 odsto količina koje recikliraju domaće fabrike (PET boca) dolazi od neformalnih sakupljača, dok javna komunalna preduzeća sakupe samo procenat otpadnog starog papira.

Bez obzira na to što je otpad u kontejnerima, podsećaju, vlasništvo JKP, po zakonima o upravljanju otpadom i o komunalnim delatnostima, „ovaj čin je atak na zdrav razum građana Novog Sada i Srbije i sa stanovišta humanosti predstavlja beskrupulozno kršenje ljudskih prava, a sa stanovišta ekonomije nerazumnu odluku da građani i građanke javnim novcem plaćaju privatnoj kompaniji uslugu sumnjive svrhe”.

Upozorili su da je 70 odsto sakupljača iz romske populacije, koji usled velike stope nezaposlenosti, loših uslova života i etničkih predrasuda teže dolaze do zaposlenja, a da im se ovim ugrožava osnovno ljudsko i pravo na rad.