Освета директору лажним порукама

Пре него што сам кренуо у Кијев свратио сам у представништво наше фирме у Београду да преузмем авио-карту. Секретарица ме је питала да ли познајем инжењере Симу и Раду. Рекао сам да их знам јер сам са њима радио у претходној фирми. Она ми је рекла да ће фирма и њих можда ангажовати за послове у Кијеву.

Сима је био на почетку шесте, а Рада на крају треће деценије живота. У фирми се стално причало о њима. Он се понашао доста чудно. Према млађим колегама посебно некоректно, често безобразно. Према неким млађим колегиницама је био циљно вулгаран и провокативан. Често је био под дејством алкохола и током радног времена, а посебно после посла. Живео је у привременом насељу за смештај радника.

Причали су да је ту живео више од двадесет година. Имао је мало дужу косу, а редовним фарбањем је прикривао да је потпуно оседео.

У његовом имиџу повремено су били присутни бркови које је би такође фарбао. Често неуредан, куповао је јефтину одећу и није остављао утисак озбиљног инжењера. Са стручне стране имао је углед међу колегама. Ипак и та компетентност била је упитна јер нам је фирма била пред стечајем и сви озбиљни и амбициозни одавно су отишли. Остајали су они који бољу прилику нису имали.

Рада је била амбициозна, одговорна и максимално заинтересована за посао. Заједно су одлазили на ручак у мензу, седели су у истој канцеларији. Свима је било чудно како она може да нормално функционише са њим. Дешавало се да заједно прошетају по градилишту и да радници гледају да је он некад загрли некад оде и даље и спусти јој руку на задњицу. Све је то пролазило без њене реакције. О томе је обавештена и њихова шефица. Знала је за његове раније испаде и питала је Раду да ли јој је потребна помоћ. Међутим, Рада је одговорила да је све то нормално.

Сви су причали о лепој девојци која је из необјашњивих разлога проводила време са неким од кога су сви бежали. А онда одједном вест да њих двоје заједно иду у Украјину.

Кад сам допутовао у Кијев рекао сам за њих двоје једном инжењеру који је радио са нама у претходној фирми. Он ми је одговорио да један млад пословођа хоће да се ожени са Радом и да је наводно фатално заљубљен у њу и да су у вези. Ја нисам познавао тог пословођу, али ми је та прича била неуверљива.

Неколико месеци касније у Кијев је дошао само Сима. На почетку је био мало другачији него у претходној фирми. Био је спреман да на градилишту проведе и дан и ноћ. Због рада и оданости послу директор градилишта га је заготивио. Становао је у трособном стану са једним геометром. И са њим је на почетку нормално функционисао.

После месец дана геометар се жалио да не зна шта да ради. Дешавало се да у току ноћи дође пијан да заспи у купатилу. Неколико пута чим би закорачио у стан пао би на под и ту би преспавао до ујутру. Једне ноћи геометар се пробудио и кад је ушао у дневну собу тамо је спавао мушкарац кога никад раније није видео. Био је то неки Украјинац који је са Симом пио у једном од ноћних клубова. После свађе са Симом геометар је сам себи нашао други  стан. На његово место пребачен је један радник.

Сима је кренуо да пије и током радног времена. Реаговао је директор градилишта рекавши му да ће га вратити у Београд уколико се још једном напије. То га је уплашило и на послу је престао да пије.

После нешто више од месец дана напио се у ноћном клубу у коме је стално одседао. У стан је дошао без јакне, новчаника и пасоша. Морали смо да га вратимо у Београд да извади нови пасош. Руководство фирме је одлучило да такав инжењер не треба да се враћа назад.

Сазнали смо да се вратио у стару фирму и да је три месеца проведена у Украјини искористио да врати део дугова. Углавном је дуговао радницима из привременог насеља.

Две недеље после његовог одласка ја сам са броја нашег геометра добио СМС поруку коју је хтео да пошаље у Србију, свом куму. Грешком је поруку послао мени. Хвалио се квалитетним кокаином и прелепим проституткама. Поруку сам добио у току ноћи. Сутрадан сам га видео на градилишту и учинило ми се да изгледа чудно. Испричао сам то магационеру, а он ми је рекао да је геометар од доласка у Кијев смршао петнаестак килограма и да је то и њему загонетно. Неколико дана касније у току ноћи су ми стигле две СМС поруке у којима неко тврди да му наш геометар дугује новац за кокаин. Даље је тврдио да ће доћи по новац код мене.

Покушао сам да назовем тај број али веза се није успоставила. Све сам то пренео директору представништва. Он је такође био забринут за све то, мада ни мени, ни њему геометар није личио на наркомана. Мени је било нејасно зашто не могу да успоставим везу са бројем са кога ми је стигла СМС порука. Отишао сам на продајно место оператера и поразговарао са њима о порукама које сам добио.

Они су проверили и рекли су ми да СМС поруке нису са бројева који су указани у „мом инбоксу“. Објаснили су ми да је то урађено са интернета. На моје питања како и зар је то могуће објаснили су ми да је могуће, али да то не може да уради свако. Директор је већ разговарао са свима који су се дружили са геометром и сви они су негирали могућност да је он уплетен у то што је указано у порукама.

Објаснио сам директору да Сима поред алкохола много воли и информатику. Било је јасно да су СМС поруке његово дело. После геометра мета му је постао сам директор. Њему су стигле стотине порука у којима доминира вређање највулгарније садржине. Директор није знао како да се одбрани.

На крају је из београдског представништва сазнао његов број, назвао га и запретио му. После тога он се зауставио.

Пословођа који је био заљубљен у Раду престао је да говори о њој. Прешла је да ради у дирекцију те наше фирме. Са Симом више није контактирала, говорили су да је у вези са директором маркетинга.

Опет су се сви у фирми чудили јер је и он такође много старији од ње.