Меморија на тестирању

Тестирању меморије подвргли су се посетиоци изложбе слика „MnemosyneCDXI°” у „Уличној галерији” у Чавкетовом пасажу. Аутор поставке Александар Јоксимовић трудио се да заголица пажњу посматрача, који су прелазећи погледом преко поставке тражили дупликат и тако проверавали своје меморијске капацитете. Од 200 изложених слика 11 није имало дупликат и оне су аутору посебно драге.  

Јоксимовић је подсетио и на кратку историју популарне друштвене игре меморије која му је већ четири године стваралачка инспирација.

– Пред противницима стоји сет парова карата окренутих наличјем нагоре, а они, откривајући са што мање потеза где се која карта налази, покушавају да меморишу положај сваке карте и тако упаре што већи број карата. Сама идеја игре базиране на принципу памћења представа и предмета веома је стара – подсетио је аутор.

Он је истакао да прва документована друштвена игра заснована на сличним правилима потиче из средњовековног Јапана и да је важила за популарну забаву у највишим слојевима овог древног друштва. Јапанске аристократе се нису играле картама као наши савременици, већ шкољкама у чијој унутрашњости су биле пажљиво исцртаване минијатуре, а постојала је и верзија у којој су шкољке уместо цртежа криле исписане стихове.

У западном свету, појава сличне друштвене игре забележена је тек крајем 19. века. „Систем памћења” или менталног тренинга развијеног 1890. године на лондонском институту „Пелман” имао је за циљ јачање и развој ума појединца. Систем, који је своје поборнике углавном имао на британским острвима током прве половине 20. века, амбициозно је настојао да прошири менталне моћи „у свим правцима”, отклони тромост и неучинковитост ума, као и да лечи заборавност, депресију, фобије...