Научни скуп о Филипу Вишњићу

У Вуковој задужбини у Београду јуче је одржан научни скуп „250 година Филипа Вишњића – живот и дело”. Скуп је поздравио Милимир Мучибабић, председник Српског просветног и културног друштва „Просвјета”.

– Потребно је да говоримо о људима попут народног песника и певача Филипа Вишњића, и осталим великанима, посебно у ово суморно време када су етички принципи уздрмани, а чињенице губе на значају. У нашој традицији треба да пронађемо оно најбоље – истакао је Мучибабић.

На скупу су пријављена следећа излагања: Бошко Сувајџић (Вук о Вишњићу, Вишњић о Вуку), Марија Клеут (Филип Вишњић у виђењу немачких писаца), Милисав Савић (Вишњићева песма Лазар Мутап), Данка Лајић Михајловић (Гуслар Филип Вишњић), Љиљана Пешикан Љуштановић (Песничко нарушавање закона жанра), Бранко Златковић (Приповедна биографија Филипа Вишњића), Кристина Митић (Гусле Филипове у царству небеском), Саша Кнежевић (Смрт и смртност у Вишњићевом певачком и песничком опусу).

Представљено је јуче и ванредно издање часописа за културу „Шидина” Културно образовног центра Шид, посвећено годишњици рођења Филипа Вишњића (1767–1834). У часопису је објављен текст проф. др Јелине Ђурковић која наводи да је Вишњићев удео у корпусу усмене епике увек био високо вреднован.

– Једини је он понео епитет као друго име по коме се тачно зна на кога се мисли кад се каже песник буне. Несумњиво је био један од оних песника који осећају дамар времена и према њему храбро усклађују своје творачке струне. Романтизам усмене речи не би био исти без Вишњићевог усменог песништва. Због значаја теме Првог устанка, о којој је певао, и популарност песама Филипа Вишњића је била велика, наводи Јелина Ђурковић.