Подстицаји се троше без контроле
Држaва је у протекле три године помогла привреду са око 2,5 милијарди евра кроз субвенције, повољне кредите и пореске олакшице, али нико није контролисао како је тај новац трошен, наведено је у Извештају о додели државне помоћи Савета за борбу против корупције.
– Осим тога што није поуздан податак о укупном износу додељене државне помоћи, не постоје подаци да је тај новац наменски и ефикасно потрошен и колико су њиме задовољени општи друштвени интереси или интереси предузећа. Сврсисходност трошења државне помоћи нису контролисали ни даваоци, ни Државна ревизорска институција, ни други органи – наглашено је у извештају у коме се напомиње да је главни проблем непостојање закона којим би се детаљно регулисало ко, како и под којим условима додељује паре, као и одговорност и казне за све учеснике у додељивању и коришћењу државних пара.
Према подацима, којима савет располаже, Министарство привреде је на пример, у протекле три године доделило 239,5 милиона евра подстицаја за инвестиције. Од 57 инвеститора, који су их добили, само седам је домаћих, а 21 фирма је имала нето губитак у пословању у 2016. и 2017.
У извештају пише да је десет инвеститора, који се баве производњом електричне, електронске и остале опреме за моторна возила, добило подстицаје у износу од 68,4 милиона евра. Према последњим подацима АПР-а, они запошљавају 5.121 радника и шест инвеститора послује са укупним губитком већим од десет милиона евра.
Интересантан податак је и издвајање за производњу, прераду и трговину храном. За три инвеститора издвојено је више од десет милиона евра, а запошљавају само 122 радника.
– За неке од њих, попут „ЦГ фудс Европа”, из Нове Пазове, чији је већински власник из Уједињених Арапских Емирата, 2015. је одобрено око четири милиона евра. То предузеће запошљава четири радника и има исказан губитак у пословању од 19,6 милиона динара – пише у извештају.
За „Tрак лајт Европа”, из Београда, чији је оснивач из Немачке, субвенције од три милиона евра дате су 2014. за производњу опреме за осветљење, а по последњем извештају АПР-а тај инвеститор још увек нема запослених. За производњу опреме за осветљење дате су субвенције и у 2017. у износу од осам милиона евра инвеститору из Аустрије, односно фирми „ЗГ лајтинг” Београд за коју не постоје подаци у АПР-у о броју запослених и финансијском резултату. Подаци не постоје ни за инвеститоре из Италије, који су добили подстицајна средства за производњу парфема и обуће. Међутим, у Министарству привреде тврде да ниједан динар из буџета није исплаћен на име подстицаја, а да претходно није оправдан, односно да компанија није испунила уговорне обавезе.
– Уговор о додели подстицаја потписује се на наш предлог пошто сагласност дају и друга министарства, Комисија за контролу државне помоћи, Савет за економски развој и Влада Србије – кажу у министарству.
Како истичу, потписивање уговора, међутим, не значи и аутоматску исплату намењених субвенција. Законом о улагањима дефинисано је да компанија новац повлачи фазно, и то сваку траншу тек пошто испуни дефинисане услове, који се односе на висину улагања и број новозапослених радника.
У министарству тврде да је са компанијом „Tрак лајт Европа” уговор раскинут јер нису испуњене уговорне обавезе и није им исплаћен ниједан динар државних субвенција.
– Са фирмом „ЦГ фудс Европа” потписан је уговор 2015. Реч је о гринфилд инвестицији, па је до краја 2017. изграђена фабрика и набављена опрема. Запослено је 108 радника на неодређено и 38 на одређено време до краја јуна ове године. И даље нису исплаћене све транше на име субвенција – одговарају у министарству.
Са компанијом „ ЗГ лајтинг” уговор о додели подстицаја потписан је 2017. Тренутно се припрема ревидирани бизнис план, који инвеститор предлаже због рационализације у пословању и постизања боље организације у спровођењу пројекта. Надлежне службе ће, кажу у Министарству, пажљиво размотрити тај предлог, пре него што дају званичан став.
Када је реч о повољним кредитима, који се привредницима додељују преко Фонда за развој, од 2014. до 2016. одобрени су зајмови у износу око 25 милијарди динара, односно око 207 милиона евра за 992 корисника. У том истом периоду контролисана су само 54 корисника, раскинут је уговор са 58 њих, исплаћено је девет зајмова и извршен је мониторинг 419 корисника.
– Покренута су 5.504 судска поступка од 2014. до 2017. Вредност спора износи 17 милијарди динара, уговорена вредност 13,9 милијарди динара, а укупно је наплаћено 1,2 милијарде динара. Ако се има у виду да су неки кредити уговорени пре десет и више година, а утужени у последње четири године, јасно је каква је ефикасност рада фонда и осталих институција задужених за наплату доспелих обавеза корисника кредита – наведено је у извештају. Како се, и да ли се, контролише додела и коришћење државног новца нисмо добили одговоре од Министарства финансија и од Фонда за развој.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


