Зашто волим Алисон

Случајно сам срела Алисон. Волим то име.

Прва асоцијација на то име је из „Градића Пејтона”, америчке серије из 60-тих година. Улогу Алисон Мекензи играла је Мија Фероу. Имала је светло-смеђу косу, скоро плаву, крупне очи, загонетни осмех и пуне руке књига.

Наш професор књижевности С.М. једнога дана дошао је и саопштио нам да је спремио улоге за нас за предстојећу школску академију. Улоге је поделио према нашим карактерима. Мени је била додељена улога Алисон.

Моја фризура била је као и њена, моја косе била је само неколико нијанси тамнија, али су наши карактери били веома слични, и наравно, љубав према књигама. И ја сам увек имала пуно наручје књига, што је мој професор добро знао.

Алисон је стигла из сунчане Калифорније, рођена Енглескиња са америчким акцентом, одрасла у Зимбабвеу. Тамо је јахала коње од своје шесте године, све док се није повредила. Одувек се бавила спортом.

У мој град, Голд Коуст, осим ње, стигло је више од пет хиљада атлетичара из 46 земаља на светско такмичење у триатлону, у различитим категоријама и старосним групама. Алисон се такмичила у групи жена од 60 до 64 године. У њеној конкуренцији биле су 23 из Аустралије, 11 из Велике Британије, три Канађанке, једна Колумбијка, три из Мексика, две са Новог Зеланда и десет из САД.

Причала ми је о њеним дневним рутинама, тренингу, припремању хране, узимању витамина и минерала. Знала је тачно у минут кад да доручкује да би издржала цео триатлон, односно 750 метара пливања, 40 километара вожње бициклом и трчања 10 километара.

Некада би морала да устане у четири сата ујутру, да би се све одвијало како треба. Иначе, ако би јела касније, пред саму трку, њен метаболизам би једноставно стао.

Питала сам Алисон како управља својим расположењем пред трку. Сасвим једноставно је одговорила: „Знам да сам добра у томе”. Циљ јој је био да буде међу првих десет у групи.

Успут ми је рекла да је преживела рак. Нисам питала који. Нисам желела да је одвлачим од њеног одушевљења и заноса пред учешћем у финалу. Само ми је казала да је питала свог лекара за мишљење око наступа, а он јој је одговорио:„Иди Алисон, иди”.

Имала сам утисак да она завршава све ствари тако што одлучи и онда иде право ка циљу без икаквог преиспитивања, без и трунке сумње. Читавог дана била сам под утиском њене животне филозофије: Ради оно у чему знаш да си добра и не окрећи се и не спотичи себе.

Гледала сам у њен танани струк. Говорила је како може да једе што год хоће и да врло често једе. Али је додала да не једе „џанк фуд”, ни крофне. Њено танушно тело изгледало је као машина за прераду фине хране и постизање феноменалних физичких резултата.

Алисон је пливала 750 метара, возила бицикл 40 километара и истрчала своју трку од 10 километара. Била је у првој горњој половини од 51 такмичарке, а друга међу Американкама.

„Задовољна сам јер сам постигла свој циљ. Радујем се да што сте видели све нас,  луцкасте људе који раде оно што волео и у чему уживају, рекла је Алисон.

Даринка Васојевић, Голд Коуст, Аустралија