Наш поп даде обе кћерке за католике

Голуб, мој старији друг, научио ме је како се поправља радио са лампама. То је определило мој живот, постао сам електроинжењер, најпре у Србији а потом и у Аустралији.

Ево тог разговора -  ја сам кренуо први:
- Имаш ли некога из Енглеске?
- Како то мислиш, мислиш ли пријатеља?
- Не, не, рођака.
- Па мало је далеко. Да си ме питао имам ли неког из Беле Паланке, лако бих ти  одговорио, овако.
- Енглеска ме занима?
- Добро, немам, хајде кажи шта си хтео.
- Не знам ни сам, савет, можда раме за плакање...
- Добро, ко ти је из Енглеске?
- Па унука!
- Како бре унука, ти си са Старе планине!

Тако би изгледао разговор са мојим добрим другаром Голубом, да је ту, али с обзиром да је он „преко седам океана”, морам да се пожалим вама, непознатим пријатељима.
- А како разговарате са њом, твоја супруга не воли да прича енглески.
- Па научила је, сада воли - све се променило!
И то би био добар почетак једног новог текста о животу у иностранству.
У наставку да вам кажем да су обе ћерке 'tried hard'. Овај енглески термин не звучи довољно јако када се преведе на српски са 'покушавале јако.' Прави превод би био „растуриле су се тражећи наше горе лист”, али...није ишло.

- Ниси ти лоше прошао, знаш Мику?
- Јесте, ћерка му се удала за Пакистанца
- А Перина за нашег муслимана
- Али код њих и данас гори кандило уз икону.
- Наш поп даде обе ћерке за католике?
- Деца, шта ћеш.
- А на вашару видех неколико наших малих са косим очима, слатки су, увек имају уредну фризуру. Вијетнамке су добре мајке.
- А знаш оног Саву, његова ћерка се удала за најбољу другарицу.
- Стани, молим те, није то проблем само нас емиграната, тога има и тамо.
Ово је само измишљени разговор, али заиста, цео свет иде у том правцу. Измешало се све као у Босанском лонцу.
- А друга ћерка?
- Зет је из Даблина
- Ирац?

- И сада за истим столом сви славите Светог Ђорђа?
- Ма деца, не знају за те проблеме
- А где ће да се венчају?
- Цркве не признају једна другу, тражићемо да се помире, имале су толико векова, доста је, онај горе је само један, исти за све
- А у којој цркви?
- То је мало компликовано, али позвао сам мајку горе на Старој планини и она има решење. У нашем селу кажу 'Ако је добар човек'. Нису они чули за те Енглезе. Нас су тукли комшије Бугари. Свештеник Моша је рекао 'Нека дође. Ето, проблем је решен
- И тако ће Моша да помири све три црква, које су у завади од 1534, када су Енглези рекли Папи 'не'. И још од пре.
- Баш тако, наш Моша може све, не бави се он политиком као ови што нас завадише. Добар човек, као и ови наши зетови, то се рачуна, рекох ти.

Џорџ Петровић, Мелбурн

Пишите нам
Поштовани читаоци, „Политика” је поново оживела рубрику „Мој живот у иностранству”. Намењена је пре свега вама који живите изван Србије, широм света, које је животни пут одвео у неке нове непознате крајеве и земље.
Надамо се да сте приметили да смо се и ми у међувремену мало променили. Сашили смо ново, комотније и удобније дигитално одело, али и даље смо права адреса на коју можете слати своја писма, репортаже, записе и фотографије.
Пишите нам како је у туђини или у вашој новој отаџбини. Како вам Србија изгледа кад је гледате из Ванкувера, Осла или Мелбурна? Станује ли носталгија на вашим новим адресама?
А наша адреса је  [email protected]
Правила су и даље једноставна: дужина текста до пет хиљада словних знакова, да је записан у неком уобичајном формату, најбоље ворду. Наслови и опрема су редакцијски, текстови се не хоноришу и подлежу уредничким интервенцијама.
Ваша Политика