​Сласно и укусно од остатака

Да ли би­сте ба­ци­ли нов­ча­ни­цу од 2.000 ди­на­ра сва­ког ме­се­ца? За то­ли­ко нов­ца, у про­се­ку, сва­ки гра­ђа­нин Ср­би­је то­ком ку­ва­ња и спре­ма­ња обро­ка, у ви­ду от­па­да, ис­та­њи нов­ча­ник.

Ка­да се по­мно­жи са 12 ме­се­ци, па с бро­јем чла­но­ва до­ма­ћин­ства – ба­ца­ње хра­не ни­је ма­ли удар на кућ­ни бу­џет. Ту се не раз­ли­ку­је­мо од све­та. Чак тре­ћи­на про­из­ве­де­не хра­не на пла­не­ти не стиг­не до тр­пе­за, већ за­вр­ши на ђу­бре­ту. О ко­ли­ким раз­ме­ра­ма је реч илу­стру­је по­да­так да је то до­вољ­но да се обез­бе­де обро­ци за 827 ми­ли­о­на глад­них.

Исто­вре­ме­но, ор­ган­ски от­пад ко­ји на­ста­не у про­из­вод­њи, у про­дав­ни­ца­ма, по­сле са­ме ку­по­ви­не у до­мо­ви­ма ста­нов­ни­штва – да­ле­ко­се­жно је не­по­во­љан за пла­не­ту. Ка­да, на­и­ме, за­вр­ши на не­сре­ђе­ним, ди­вљим де­по­ни­ја­ма од био-от­па­да ства­ра се ме­тан, ве­о­ма за­па­љив и ште­тан гас с ефек­том ста­кле­не ба­ште, ко­ји не­га­тив­но ути­че на кли­мат­ске про­ме­не.

Да би скре­ну­ли па­жњу на овај про­блем и на кре­а­ти­ван на­чин до­при­не­ли сма­ње­њу от­па­да у до­ма­ћин­стви­ма, у окви­ру про­јек­та „Иза­зов за упра­вља­ње би­о­от­па­дом”, Ам­ба­са­да Швед­ске у Ср­би­ји и Про­грам Ује­ди­ње­них на­ци­ја за раз­вој (УНДП), у парт­нер­ству с Ми­ни­стар­ством за­шти­те жи­вот­не сре­ди­не, ор­га­ни­зо­ва­ли су на­град­ни кон­курс „Мо­ја ку­хи­ња без от­па­да”.

Пу­тем дру­штве­них мре­жа, по­зва­ли су гра­ђа­не Ср­би­је да ша­љу ре­цеп­те за је­ла ко­ја пра­ве од оно­га што оста­не. Не­што ви­ше од 70, нај­бо­љих, ре­це­па­та на­шло се у не­дав­но из­да­том он­лајн ку­ва­ру. Кон­курс је тра­јао у вре­ме ус­кр­шњих и пр­во­мај­ских пра­зни­ка, ка­да се тра­ди­ци­о­нал­но при­пре­ма ве­ћа ко­ли­чи­на хра­не и у да­ни­ма но­во­на­ста­лих окол­но­сти пан­де­ми­је ви­ру­са ко­ро­на.

Фран­син Пи­кап, стал­на пред­став­ни­ца УНДП у Ср­би­ји, за „Ма­га­зин” је по­ја­сни­ла да про­ме­ном по­на­ша­ња и на­ви­ка, хра­ну мо­же­мо да тре­ти­ра­мо као вре­дан ре­сурс.

– Раз­ме­њу­ју­ћи ис­ку­ства о то­ме на ко­ји на­чин да пла­ни­ра­мо на­бав­ку на­мир­ни­ца и при­пре­ма­мо обро­ке та­ко да не оста­вља­мо от­пад од хра­не, ин­спи­ри­ше­мо јед­ни дру­ге да жи­ви­мо на одр­жив на­чин, у скла­ду с прин­ци­пи­ма ко­ји не угро­жа­ва­ју на­шу и бу­дућ­ност на­ред­них ге­не­ра­ци­ја. Не­ма сум­ње да сва­ко од нас мо­же до­при­не­ти ак­ци­ји за кли­му јед­но­став­ним ак­тив­но­сти­ма ко­је ће спро­во­ди­ти у свом до­му – ис­та­кла је она.

За­хва­љу­ју­ћи љу­ба­зно­сти ти­ма УНДП, чи­та­о­ци­ма „Ма­га­зи­на” пре­но­си­мо не­ке од ре­це­па­та ка­ко би са­ми мо­гли да тро­ше оно што им оста­не од на­мир­ни­ца у не­ком ћо­шку оста­ве, фри­жи­де­ра. На­ме­ра нам је и да их под­стак­не­мо да раз­ми­шља­ју о на­чи­ни­ма ка­ко да у свом до­му сма­ње от­пад од хра­не. Јер, сва­ко­днев­но то­не и то­не хра­не за­вр­ше на де­по­ни­ја­ма. Обич­ног гра­ђа­ни­на то ко­шта, док је пла­не­та уза­луд по­тро­ши­ла сво­је иона­ко огра­ни­че­не ре­сур­се, јед­но­став­но је упо­зо­ре­ње из пред­го­во­ра ку­ва­ра „Мо­ја ку­хи­ња без от­па­да”.

Ба­ца­мо 50 ми­ли­о­на евра го­ди­шње

Пре­ма до­ступ­ним про­це­на­ма, у Ср­би­ји се од оста­та­ка из пре­храм­бе­не ин­ду­стри­је, ре­сто­ра­на, са­мо­у­слу­га и по­је­ди­нач­них до­ма­ћин­ста­ва, уз зе­ле­ни от­пад из ба­шта и пар­ко­ва, го­ди­шње са­ку­пи око 900.000 то­на би­о­ра­згра­ди­вог от­па­да. Око 70 од­сто за­вр­ши на не­са­ни­тар­ним де­по­ни­ја­ма чи­ме се ства­ра ште­та жи­вот­ној сре­ди­ни и по­ве­ћа­ва еми­си­ја га­со­ва с ефек­том ста­кле­не ба­ште. У на­шој зе­мљи са­мо се је­дан про­це­нат би­о­ло­шког от­па­да са­ку­пља и пре­ра­ђу­је. Гу­би­так у не­ис­ко­ри­шће­ним ре­сур­си­ма Ср­би­ју ко­шта при­бли­жно 50 ми­ли­о­на евра го­ди­шње.

С до­ма­ћих по­ља

По­треб­но је:

• 500 г бра­шна
• 1,5 ка­ши­чи­ца со­ли
• 4 ка­ши­ке уља
• су­ви ква­сац

Пра­ви­мо до­ма­ће од ло­кал­них са­сто­ја­ка. Сма­њу­је­мо от­пад, го­то­во да га и не­ма. Пше­ни­ца с на­ших по­ља, мно­го љу­ба­ви и не мо­же да не успе: 250 мл мла­ке во­де, су­ви ква­сац, ка­ши­ка ше­ће­ра, 1,5 ка­ши­чи­ца со­ли, че­ти­ри ка­ши­ке уља, 500 гра­ма бра­шна и – до­бра во­ља.

Дра­го­сла­ва Мла­де­но­вић
Фото @zeljica_hand­ma­de_cards