Вишеград на Уралу
Нисам Србин него Рус, али сам више пута био у Србији и живео тамо по неколико месеци. Обилазећи Вишеград и његову околину у Републици Српској схватио сам колико су ти предели слични онима у Башкирији, руској републици на западу Уралских планина.
Северниjе од Уфе jе Нуримановски реjон, пространа шумска дивљина са великим површинама под четинарима и богата водом. То је домовина мојих предака и зато често одлазим тамо. Ваздух је чист јер нема фабрика, али на жалост ни сигурног посла за младе. Некада је у кроз те крајеве пролазила железница, али су одавно шине уског колосека повађене и продате у старо гвожђе.
У том рејону налази се велико село Павловка где је пре 60 година изграђена хидроцентрала. Можда ме баш због ње Вишеград подсетио на Павловку. Ипак, ова централа у Вишеграду на Уралу производи дупло мање мегавата од оне на Дрини.
Чуо сам да је Вишеград некада припадао српској властелинској породици Павловића, да се звао и Павловград, баш слично као Павловка подно Урала.
Трећа сличност између ова два града су реке: Дрина око Вишеграда, Уфа (или чешће Уфимка) око Павловке. Уфа jе исто дивља бесна река као и Дрина. И она се раније користила за сплаварење дрва и друге робе до Уфе и још неких градова. Низводно још увек постоји скела на Уфи, у селу Краснаjа Горка (Црвени Вис) где је општински центар Нуримановског реjона.
На самој хидроелектрани постоји обичан друмски мост. То ниjе стара чувена Вишеградска ћуприја, али и оваj мост има велики значај људе који живе са обе стране реке.
Око моста на води и копну има доста веслачких и моторних чамаца за крстарење Уфом, исто као има их стотине у Вишеграду за крстарење Дрином.
У Вишеграду имају две џамије, у Павловци има једна, скромна зелена џамија. Да, у овом селу има доста муслимана – ово jе Башкириjа, а већина Башкири су муслимане. И има их доста у Павловци. На месном гробљу постоји споменик са потписом на арапском писму, иако је подигнут шездесетих година у совјетској ери.
Вишеград има два православних храма, а Павловка има само један, подигнут пре десетак година, са лепом црвеном фасадом. Овај храм jе посвећен светом оцу Мојсију Уфимском, праведнику и аскети.
Око Вишеграда има доста стена и хридина, баш као и у околици Павловке. Наjпознатиjе стене су Красниjе Скали (Црвене Стене) на левоj обали Уфимке. На овим стенама је одличан видиковац са предивним погледом на воде Уфимке и околне шуме. Просечна надморска висина Павловке од 200 до 300 метара, док у Вишеграду око 360 метара.
У Павловци и околини има доста одмаралишта, туристичких атракциjа, преноћишта. Током лета долази доста туриста, посебно викендима.
Павловка је младо село, настало пре сто година. У њему нема стамбених зграда, у селу данас живи око четири хиљаде душа, а раније кад је грађена хидроелектрана био је осам хиљада људи.
У селу је и споменик погинулим у Другом светском рату. Више од 180 становника села дали су животе на фронтовима у Отаџбинском рату.
У њихову част био jе сазидан споменик у центру села испред месног Дома културе. Ту је и стари споменик Лењину.
У Вишеграду можете да видите „фапове“ и „тамове“ натоварене дрвима, у Павловци дрва превозе камионима ЗИЛ, који су доста стариjи, више ко 50 година. Има ту и доста „Нива“, коjе се често користе у Вишеграду, посебно у шумским предузећима.
Павловка је добро повезана са Уфом, минибус саобраћа седам пута дневно, док за Красну Горку имају само два поласка. Од Уфе до Павловке преко Красне Горке има 120 километара, односно два и по сата вожње. Цена карте тренутно jе око 3,25 евра.
Начин живота локалног живља jе доста једноставан. Већина људи је запослено на хироелектрани или у дрварскоj индустрији. Доста људи ради и у туризму, организовању крстарења реком.
Као и у другим руским селама, у Павловци има много пензионисаних људи и мало омладине. У селу има полицијска станица, али полицаjци готово немаjу посла. Овде jе увек тихо и мирно, нема већих прекршаја ни криминалних обрачуна.
Виктор Бобров – Реж, Свердловска област, Русија

Поштовани читаоци, „Политика” је поново оживела рубрику „Мој живот у иностранству”. Намењена је пре свега вама који живите изван Србије, широм света, које је животни пут одвео у неке нове непознате крајеве и земље.
Надамо се да сте приметили да смо се и ми у међувремену мало променили. Сашили смо ново, комотније и удобније дигитално одело, али и даље смо права адреса на коју можете слати своја писма, репортаже, записе и фотографије.
Пишите нам како је у туђини или у вашој новој отаџбини. Како вам Србија изгледа кад је гледате из Ванкувера, Осла или Мелбурна? Станује ли носталгија на вашим новим адресама?
А наша адреса је [email protected]
Правила су и даље једноставна: дужина текста до пет хиљада словних знакова, да је записан у неком уобичајном формату, најбоље ворду. Наслови и опрема су редакцијски, текстови се не хоноришу и подлежу уредничким интервенцијама.
Ваша Политика
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


