Треба изградити више крематоријума у Србији

Следећи изражене потребе, као и примере развијених и богатијих земаља и предности кремирања као обликa сахрањивања, крематистичка организација „Огањ” се залаже за изградњу више крематоријума у Србији. Ова невладина и непрофитна организација основана 1904. сматра потребним да се покрене шира иницијатива за изградњу још два крематоријума у Србији. Уз постојећe у Београду (изграђен 1964. године) и у Новом Саду (1964), сагледане су потребе да се изграде крематоријуми у још два већа града у Србији, као што су Ниш и Крагујевац. Имајући у виду број становника у Београду (1,7 милиона), Новом Саду (460.000), Нишу (260.000) и Крагујевцу (120.000), очекује се да ће овај предлог побудити одговарајућу пажњу и ангажовање више субјеката.

У Србији је, после више тзв. година мршавих крава (дубља и дужа економска криза, тешко одржавана инфраструктура и неинвестирање), покренут инвестициони циклус у инфраструктуру јавног сектора. Комбинованим изворима финансирања (домаћим и страним, јавним и приватним) урађени су пројекти, изграђени нови делови ауто-пута, реновирају се путеви и железница, градиће се метро у Београду...

Крематоријуми још нису приоритет, али је потреба за њима све евидентнија. Пандемија и повећана смртност услед ковида 19 на то снажно упућују. Опште схватање предности кремације такође је у порасту. Очекује се да ће и новоизабрани патријарх Српске православне цркве Порфирије додатно релаксирати иначе флексибилно (поштовање воље покојника и породице и вршење обреда) понашање свештенства у Србији и приступање верника кремацији. Нажалост, нема политичких иницијатива за изградњу и модернизацију крематоријума. Политичке партије као да се плаше да програмски и оперативно приступе овој потреби, која није популарна, али је вишезначна (социјална, еколошка, економска), реална и животна.

Демографске тенденције у Србији нису ружичасте. Сада је око 900.000 становника старије од 75 година, при чему је очекивано време живота око 76 година. У 2019. години преминуло је 101.458 особа, односно 15 на 1.000 становника.

Ови подаци упућују на потребу за изградњу крематоријума. Главни мотив за изградњу у Нишу и Крагујевцу је задовољавање потреба и жеља дела становништва ових градова да уточиште нађу у ватри, а њихових породица да урне с пепелом буду у колумбаријумима, розаријумима, вртовима сећања и другим местима која су њима ближа и приступачнија и одражавају жељу и вољу преминулих.

За разлику од Београда и Новог Сада, у Нишу и Крагујевцу постоји већа инерција ранијих навика укопног сахрањивања и то је двострука мука у односу на нову кремационистичку навику, која се успорено и постепено стиче. Међутим, мало-помало, ни у овим срединама неће бити толико потребно да се истичу еколошке и друге предности кремације за које се крематистичке организације залажу, како на националном, тако и на мултилатералном нивоу, попут Међународне крематистичке федерације и Европске уније крематиста.

Први пут одржана у Београду, Конференција Европске уније крематиста упутила је на врло пожељно убрзање процеса.

На стрпљење и упорност упућују и искуства из развијенијих и богатијих земаља, где је стандардно да у градовима почев од 50.000 становника постоји одговарајући крематоријум. Да је у проактивном стрпљењу спас, потврђују и подаци из извора крематоријума у Београду и Новом Саду. Тако су у Београду у 2020. сахрањена 11.893 лица, а кремирано 3.317, док је 2019. сахрањено 10.341 преминула особа, а кремирано 2.857. Тиме је први пут динамика кремирања (пораст од 16,1 одсто)израженија од динамике укопног сахрањивања (15 одсто). Повећано је и учешће кремација у сахрањивању – с 27,5 на 27,8 одсто. Слична је ситуација и у Новом Саду, где је у односу на 2019. број кремација у 2020. био већи за 12 одсто, а удео структурног учешћа за 18,1 одсто.

Сувишно је истицати, ако би се следио пример Београда и Новог Сада, какве би све предности за локалну самоуправу Ниша и Крагујевца имала изградња два нова савремена крематоријума. Претпоставка је да ће се услед дејства ковида 19 реактивирати и раније припреман пројекат новог крематоријума у Београду. Ваљало би о томе поразмислити уочи избора који предстоје и дати подршку залагањима „Огња”.

Слободан Стојановић,
потпредседник „Огња” и Европске уније крематиста