Роштиљ не мора да буде досадан

Печење меса на диму и топлини изнад ватре, омиљени летњи гурмански „спорт” – роштиљ – тема је о којој се може причати, али и упражњавати данима. Роштиљ је по дефиницији метод спремања, начин храњења и назив за оброк или окупљање (роштиљање, роштиљијада), на којем се храна овако припрема и сервира. Већ код имена, теорије почињу да се разликују. За сам роштиљ, односно  барбикју („barbecue” на енглеском), има неколико верзија о постанку имена. Прво потиче од француске фразе (де ла барбе а ла qуеуе – од бркова до репа) до индијанске речи за метод спремања рибе изнад угља (coal) – барбакоа (barbacoa).

Шта цврчи на роштиљу зависи од земље до земље. Рецимо, преко океана роштиљање је заиста спорт. Током године и диљем земаља САД, светске престонице роштиља, организује се више стотина догађаја на којима грил-мајстори одмеравају снаге, а награде се пењу и до 100.000 долара. Не чуди то, јер у САД четири домаћинства од пет има роштиљ и по статистици га користе сваког викенда. Па и сам „Мекдоналдс”, популарни ланац брзе хране, на самом почетку био је печењарница. Највише се тамо воле хамбургери, одресци, хотдог (кобасице), али се они углавном „не бацају” на ватру. Јер у САД су популарни плински роштиљи, па у читавом процесу недостаје оно главно – мирис дима насталог горењем угља – баш то што, сви би рекли, даје посебни шмек. Али Американци, „родоначелници” роштиљања, и томе су стали на крај тако што су направили маринаду – премаз с укусом роштиљског дима.

Не зна се кад је људска врста почела с роштиљањем. Неки кажу, било је то пре милион и по година и да је још пећински човек димио месо. Други теоретишу и помињу време од пре „само” 6.000 година. Уз причу о печењу намирница на жару иде и она која каже да је једна од највећих иновација роштиља кроз историју – настанак хлеба и то у облику у којем сви знамо.

Дакле, чини се да ће тачна временска локација остати тајна, но захвални смо онима који су први почели и свима који су традицију гриловања, роштиљања или жарења меса наставили све до данас. Јер, не само да волимо ћевапе и пљескавице, него волимо и концепт заувек омиљеног роштиљања, који је увек прави мали друштвени догађај, пун забаве и радости, али и разноврсних рецептура и навика. Неке од њих су нам чудне, али што би мудри рекли: треба све пробати!

Код нас се најчешће на зажареном ћумуру нађе ћевап, па потом кобасице, пљескавице, пилетина. Зналци скрећу пажњу да је код ове кулинарске дисциплине све важно – и дрво за потпалу (начин на који се бира и цепа), па ватра и читава апаратура, подмазивање решетке, прибор, на челу с хватаљкама. И без боцкања, јер ће најлепши сокови напустити месо, које на крају мора да одмара, а о „правој” рецептури не треба ни трошити речи.

​Гриловани меки сиреви

Меки сиреви, попут француског брија, створени су за термичку обраду на роштиљу. Печени бри изврсно ће се спојити медом, орашастим плодовима и воћним сирупима. Можете гриловати и козји и тофу.

Ако га нарежете на тање комаде, на роштиљу можете пећи и слатки кромпир. Припрема је више него једноставна. Премажите га уљем и зачинским биљем пре стављања на ужарену решетку. Роштиљ је изврстан начин за термичку обраду различитог сезонског поврћа – од тиквица и паприка до одрезака од купусњача или чак зеленог лиснатог поврћа, које опаљено ватром лепо иде у салату.

ЛОСОС НА ЖАРУ

Потребно је:

• 750 г филеа лососа
• 125 мл балзамико сирћета
• 2 кашике џема од кајсија
• пола кашичице соли
• бибер по укусу

Помешајте сирће и џем и кувајте на средње јакој ватри. Када почне да кључа, мешајте често док смеса не постане једнолична и док се не преполови. Премажите роштиљ уљем. Посолите филе лососа и додајте бибер. Кувајте с отвореним поклопцем 15 до 17 минута на средње јакој ватри док не омекша. Јело је најбоље служити док је топло.