Језик се стално мења

У рубрици Међу нама 18. јануара објављена су два дописа која бих желео да коментаришем.

У првом, под насловом „Некад ћирилица, данас латиница”, аутор Јордан Живановић пише о занемаривању ћирилице, али и о употреби страних речи. На обе теме су ми већ објављивани текстови у овој рубрици, па ћу се поводом ћирилице сложити са ставовима аутора.

Међутим, пишући о употреби страних речи, аутор је занемарио чињенице. Реч „телеграм” није пореклом из енглеског језика. Можда је у енглеском језику (претпостављам) прво примењена. Конструкција речи теле-грам, теле-фон, теле-визија... базирана је на грчком језику. Елем, теле (на даљину), па „слово, текст”, „тон, звук”, „слика”... Сличан је случај и с латинским језиком. Разлози су практичне природе: зашто за неке „новотарије” измишљати нове речи у сопственом језику? Неки народи то раде (преводе): Французи, Немци, Хрвати, па и Руси. Срби су практичнији. Прихватили су и латинске називе месеци у години. Ионако се баш не поклапају са „србским коледаром”. Како бисте на српском рекли „хелиоцентрични систем”? Многи турцизми, хунгаризми, германизми... су општеприхваћени, многи не знају да су то стране речи, али су у животу прихваћене. Језик је жив, стално се мења („panta rei” – „све тече, све се мења”). „Језички” национализам у овим стварима није користан.

Друга ствар је некритично коришћење страних речи кад код нас постоје већ одговарајуће, можда и боље. Већ сам помињао примере „бенефита” (корист), „менаџмента” (управљање, руковођење). То је недостатак општег образовања и помодарство. Неразумевање изворног значења или свесно придавање „вишег значаја” у циљу личне презентације („много сам паметан”).

Сличној теми посвећен је и други допис, „Буквални преводи упропастиће нам језик” лексикографа Бранка Вукичевића. Сматрам да аутор овог пута није у праву. Израз „од дрвета не види шуму” значи, кратко, „од појединости не види целину”. А „не види даље од носа” значи „не види ништа, несвестан је свог незнања”. Дакле, није превод енглеског израза „You can’t see the wood for the trees”.

Моја основна област су природне науке, али сам васпитаван у окружењу у којем се опште образовање подразумевало. И, наравно, познавање страних језика. Укључујући идиоме – групно значење речи које се не могу буквално преводити. Нарочито у случају пословица.

Књишко знање је недовољно, па ни у струци. Шта вам вреди што нешто знате ако то не умете да представите на разумљив начин? Раније сам поред свог потписа стављао и титуле, али сам од тога одустао, јер није гаранција компетентности. Поготову откад је уведена „болоња”. Од сада се потписујем као пензионер, што одскора и јесам.

Микица Кецић,
пензионер, Београд