Трст је наш

Доста је оних који су бар једном у животу чули реченицу „Трст је наш” али мало њих зна колико има истине у томе. Толико тога је „наше” у њему да се ја и данас, после више од двадесет и пет година проведених овде, пријатно изненадим и у тим приликама осетим неку чудну топлину око срца.

Шетајући градом ако обратите пажњу на плочице са именима која се налазе на улазним вратима у стамбене зграде, две ствари ће вам скренути пажњу. Прва, да се на сваком звону налазе по два презимена, а то је због тога што у Италији жене удајом не мењају презиме и друга да се бар трећина презимена завршава на ИЋ. Већ тај детаљ вам даје сигурност као странцу, као туристи, да се одмах осећате пријатније.

У тој шетњи може вам се десити да залутате у виа Поповић, у виа Рашковић или да посетите изложбу фотографија у згради Гопчевић ако не, да присуствујете концерту у хали Трипковић.

Мом брату, када ми дође у посету из Београда, дуго времена требало је  да схвати колико је Трст „наш”. Блокиран непознавањем страних језика у почетку се није усуђивао да иде сам у куповину. Сумњао је у моја безуспешна инсистирања да у свакој радњи може да прича српски јер основни услов за рад у трговини у Трсту је да владате српскохрватским језиком.

У тршћанским радњама, продавачице и са оскудним познавањем нашег језика  у стању су да вам продају црне ципеле и ако сте ви већ годину дана сањали браон, наравно има она и браон али не ваш број. А ако су вам рукави на јакни дугачки, оне су спремне да вас убеде да ће вам дужина бити идеална када се у аутобусу будете држали за горњу шипку (то је један од догађаја који мој муж врло радо препричава, а ја сам била та која је пробала јакну).

Сви они који баратају енглеским, немачким, француским имају слабе шансе да се споразумеју у Трсту јер Тршћани, али и Италијани уопште, не говоре стране језике. Да будем искрена, пуно њих не говори ни италијански већ се служе само дијалектом, знам да звучи чудно али је, на жалост, тако. Нигде као овде, изрека „Причај српски да те цео свет разуме” није прикладнија.

Свој радни век ја проводим у државној болници, списак запослених на мом одељењу је шаренолик као и списак станара већине тршћанских зграда, мешају се Крулчић, Јуркић, Божић са Вениер, Норбедо, Брецели, али се не мешају само презимена, мешају се и људи, мешају се језици, мисли, обичаји…

На послу ме поздрављају на српском са „добар дан, како је”. Никада не забораве да ми честитају православни Божић или Ускрс јер деценијама навикнути на присуство „слава из југо”

Ортодоксни Тршћани не причају италијански већ користе дијалект који је на моју велику радост пун речи словенског порекла, па тако када  је хладно, кажу „Ке зима”, када остану без пара кажу да су „чисти”, а све оно што не купе у продавници него направе код куће је „домаће” тако да моје пријатељице које саме исплету џемпер, кажу да је „домаћи”.

Али није само близина бивше Југославије у којој сам ја рођена, југословенска презимена, српскохрватске речи које се овде употребљавају оно што ми даје топлину и осећај сигурности у овом граду већ су то људи, великодушни, увек пријатељски расположени Италијани, који ми никада нису ни речима ни понашањем дозволили да будем странац, они су ми својом пажњом помогли да се осећам као код куће и да могу да кажем - Трст је мој!

 У Трсту, 2022.                                            

Радмила Јосиповић

Пишите нам
 
Поштовани читаоци, „Политика” је поново оживела рубрику „Мој живот у иностранству”. Намењена је пре свега вама који живите изван Србије, широм света, које је животни пут одвео у неке нове непознате крајеве и земље.
Надамо се да сте приметили да смо се и ми у међувремену мало променили. Сашили смо ново, комотније и удобније дигитално одело, али и даље смо права адреса на коју можете слати своја писма, репортаже, записе и фотографије.
Пишите нам како је у туђини или у вашој новој отаџбини. Како вам Србија изгледа кад је гледате из Ванкувера, Осла или Мелбурна? Станује ли носталгија на вашим новим адресама?
А наша адреса је  [email protected]
Правила су и даље једноставна: дужина текста до пет хиљада словних знакова, да је записан у неком уобичајном формату, најбоље ворду. Наслови и опрема су редакцијски, текстови се не хоноришу и подлежу уредничким интервенцијама.
Ваша Политика