Недеља, 07.08.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
МОЈ ЖИВОТ У ИНОСТРАНСТВУ

Антикварница словенских речи

Старожитност на чешком значи антикварница, оштрихат је фризерај, а називе месеци Чеси нису преузели као ми из латинског, него су задржали старе словенске изразе.
Фото Пиксабеј

Тих дана спустио бих се предвече до трга Андел, у близини купио бурито и наставио Штефаниковом. Гледао сам чешке називе радњи.

У првој години мог боравка у Чешкој, док нисам научио језик, на основу речи покушавао бих да погодим значење и делатност радњи.

Старожитности је чешки назив за антикварницу. Била ми је интересантна сликовитост тог назива - стари живот, или оно староживотно, оно што припада старом животу.

Потреба за проналажењем сопственог израза који би заменио страни, неретко интернационални израз, доводи до посезања за непосредним и често упечатљивим језичким решењима.

(Пиксабеј)

Чешки назив за фризерску радњу је оштрихат, што дословно значио ошишати. Брашнарстви је назив за продавницу и сервис ташни и новчаника, и потиче од речи брашна која значи торба. У Чешкој су у великој мери у употреби словенски називи.

Називи ових делатности у Србији, с друге стране, преузети су из других језика: антикварница из француског или немачког, ташнер из немачког, фризер из француског.

Интересантан је случај колоквијалног израза фризерај, који је направљен додавањем немачког суфикса, што је једно понемчење француског назива, које је у  духу немачког језика да би га и Немци прихватили, само када би за њега знали. Сећам се да је моја баба редовно користила и изразе шустер, шнајдер и вешерај.

Чешки називи за месеце су словенски, описни, као и у Хрватској, док се у Србији користе латински називи. Логично би било да је ситуација обрнута - да управо Хрвати као католици користе латинске називе, а Срби словенске.

(ЕПА ЕФЕ - М.Д.)

Фин је овај део између Андела и Мале Стране, помислио сам. Ова мрежа улица између Влтаве и Штефаникове, са малим блоковима троспратних и четвороспратних зграда сигурно је леп за становање. Недалеко од реке и Старог и Новог Места који су са друге стране два моста, али довољно далеко од туристичких хорди. Да, шармантно се овде живи, рекао сам себи.

У суботу сам отишао да обиђем један стан у у Сајфертовој улици, у Жижкову.

Налазио се око петсто метара од Главне железничке станице, у улици којом пролази трамвај. Помислих да локација није лоша. Та троспратна зграда је типичан деветнаестовековни Зинсхаус.

Станодавац је старији човек, а стан изгледа као да је последњи пут реновиран када док је он био дечак. Сигурно не пре седамдесетих година прошлог века. Намештај је био оскудан и стар. Све је деловало као да је ту унето у оно доба немаштине, када није било могуће приуштити боље. Ваљда су тако изгледали раднички станови пре шест деценија, а можда и још раније. Не би ме чудило да је понешто овде још из тридесетих.

Грејно тело монтирано на зид изгледа као нешто што се данас ретко среће. Не знам заправо шта је то тачно, али ми не улива поверење. Није радијатор, већ некакав уређај са металним прорезима.

(Пиксабеј)

У кухињском делу су офуцане оставе које не могу да се затворе како треба. На поду је некакав изанђали, једнобојни итисон.

Тринаест и по хиљада круна, за ову рупу? Сам долазак овде значио је бити насамарен. Коме ли ће ово да ували, питао сам се при изласку.

У хаустору сам старом рекао да ћу потражити неки други стан.

- Не мари, имам још петнаест заказаних посета, рекао је одмахујући руком.

Можеш имати још сто, помислио сам, само би будала ово закупила.

 

Бојан Вицулин

 

 

Пишите нам 
Поштовани читаоци, „Политика” је поново оживела рубрику „Мој живот у иностранству”. Намењена је пре свега вама који живите изван Србије, широм света, које је животни пут одвео у неке нове непознате крајеве и земље.
Надамо се да сте приметили да смо се и ми у међувремену мало променили.
Сашили смо ново, комотније и удобније дигитално одело, али и даље смо права адреса на коју можете слати своја писма, репортаже, записе и фотографије.
Пишите нам како је у туђини или у вашој новој отаџбини. Како вам Србија изгледа кад је гледате из Ванкувера, Осла или Мелбурна? Станује ли носталгија на вашим новим адресама?
А наша адреса је  [email protected]
Правила су и даље једноставна: дужина текста до пет хиљада словних знакова, да је записан у неком уобичајном формату, најбоље ворду. Наслови и опрема су редакцијски, текстови се не хоноришу и подлежу уредничким интервенцијама.
Ваша Политика  

 

Коментари11
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

dusan1
Što se tiče jezika ima dokaza da su svi Indoevropski jezici postali od Sanskrita a sam Sanskrit od Srpskog jezika kojim su govorili stanovnici Lepenskog vira koji su preko Dunava i Crnog mora 'emigrirali' ka Indiji !
dusan1
Kad se samo setim da smo se kao deca smejali rečima zrnojed za vrapca ili zrakomlat za helikopter....
Švejk
ne oštrihat...ako već prilagodjavate češki glagol ostřihat onda radije ostrihat, kao što je u našem jeziku ostrigat. Inače ostřihat znači ošišati,střhat znači šišati a frizer je kadeřník
Првуљ Александар
оштрихат неодољиво подсећа на реч коју ми користимо: оштрићкати, исто за шишање, али лоше, најчешће у сопственој или режији првог који ти је при руци а у шишању нема појма. Латинска имена месеца мени лично указује да осим што су се на подручију Србије родила 18 римских императора, показује да је Административни апарт био јак и да су у њега улазили месни становници, па је логично да су и месеце почели да користе службене називе.
n ercegovac
Reč „frizer”, koji se koristi u srpskom, slovenačkom i još mnogim drugim jezicima dolazi od francuske rečim „friseur” koju su Francuzi odavno napustili, pa je više ne stavljaju ni u rečnike. Danas se „frizer” na francuskom kaže „coiffeur”.
Beogradjanin-Istrijan-Schwabenländle
и у многим европским земљама исто тако, без обзира на језик којим говоре или пишу.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.